Šta je važno da znate o Pejronijevoj bolesti

Prvi put ju je sredinom 18. veka opisao Fransoa de la Pejroni. Do danas ostala jedna od najozbiljnijih „muških“ bolesti, a po francuskom lekaru je i dobila naziv Pejronijeva bolest.

Kako spada u relativno česta stanja, skloni su joj muškarci svih životnih dobi. Većinom se, ipak, javlja između 50. i 60. godine, a prati je niz neugodnih simptoma – kako fizičkih, tako i psihičkih.

Pejronijeva bolest iz ugla stručnjaka

Uprkos brojnim istraživanjima, pravi uzrok nastanka Pejronijeve bolesti do kraja nije razjašnjen. Međutim, stručnjaci su vremenom objasnili dva potencijalna uzroka.

Prvi je vezan za povrede usled kojih dolazi do krvarenja unutar penisa, čime se objašnjava akutna pojava Pejronijeve bolesti. S druge strane, na njen hronični i dugotrajni razvoj uglavnom utiču genetski faktori. Usled toga dolazi do taloženja tvrdih naslaga (plaka) unutar nekog od omotača penisa.

Što se samog oboljenja tiče, Pejronijeva bolest uglavnom počinje kao upalni proces. Vremenom upala dovodi do nastanka ožiljačnog tkiva, koje ostaje nataloženo najčešće pri korenu penisa. Zbog toga postepeno dolazi i do iskrivljenja polnog organa, a stručnjaci opisuju dve faze bolesti:

  1. Aktivna faza – uglavnom traje oko 12 meseci. Akutna faza predstavlja fazu napredovanja bolesti, a za nju su karakteristične bolne erekcije i povećanje stepena deformiteta.
  2. Stabilna faza – odnosno, faza mirovanja. U ovoj fazi bol više nije prisutan, a ne dolazi ni do daljeg deformiteta penisa.

Upozoravajući znaci koji otkrivaju Pejronijevu bolest

Zbog zakrivljenja i stvrdnuća koje nastaje taloženjem plaka, prvi simptom bolesti su bolne erekcije. Kako bolest vremenom napreduje, seksualni odnos postaje otežan zbog smanjene sposobnosti penetracije i ejakulacije. Usled toga se javlja i skraćenje dužine penisa, dok se dijagnoza, osim na osnovu simptoma, postavlja i nakon kliničkog i ultrazvučnog pregleda.

U pojedinim slučajevima, Pejronijevu bolest mogu pratiti i druga oboljenja: dijabetes, visoki krvni pritisak ili disbalans nivoa masnoća u krvi.

Šta nakon dijagnoze?

Lečenje Pejronijeve bolesti zavisi, pre svega, od težine i oblika u kome se javlja. U pojedinim slučajevima bolest sama spontano prolazi, a kada su u pitanju manje promene na tkivu, moguće je da se simptomi ni ne ispolje.

Kod lakših slučajeva primenjuje se takozvani konzervativni vid lečenja. To podrazumeva primenu terapije oralnim putem ili putem injekcija (vitamin E, kortikosteroidi, verapamil gel ili interferon alfa).

Drugi način lečenja je hirurški (operativni). Primenjuje se isključivo u težim slučajevima, gde je operacijom potrebno korigovati deformitet penisa. Ukoliko lekar tako proceni i na osnovu drugih faktora (trajanje i težina bolesti, životna dob, stepen deformiteta ili postojanje erektilne disfunkcije), još jedna opcija je i ugradnja penilne proteze.

U fazi oporavka nakon hirurškog zahvata, savetuje se i uzdržavanje od seksualnih odnosa u proseku od 4 do 6 nedelja. Operacija, pritom, ne znači i zaustavljanje bolesti – cilj terapije jeste da se najpre povrati puna funkcija penisa, a zatim omogući normalno seksualno funkcionisanje i poboljšanje kvaliteta života.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.