Svako ko se susreo sa nekim od hroničnih zdravstvenih problema, zna koliko je važno pridržavati se prepisane terapije. Dok su ovakva stanja nekada podrazumevala znatno skraćen životni vek, danas ih je moguće uspešno držati pod kontrolom.
Redovno uzimanje terapije mnogima omogućava da izbegnu najteže posledice hroničnih bolesti. U isto vreme, gotovo nijedan od ovih lekova ne dolazi bez potencijalnih propratnih pojava. Kada su muškarci u pitanju, jedna od njih može biti i oslabljena potencija.
To se najčešće dešava ukoliko prepisani lek utiče na protok krvi, nivoe pojedinih hormona ili na funkciju reproduktivnih organa. Ponekad je, međutim, teško utvrditi pravi uzrok ED, jer se ona može javiti kao simptom upravo nekih hroničnih stanja.
Što se tiče lekova koji mogu nepovoljno uticati na potenciju, oni se svtstavaju u nekoliko grupa:
- Lekovi za smanjenje krvnog pritiska. U slučaju kardiovaskularnih oboljenja, antihipertenzivi spadaju među najčešće prepisivane lekove. Iako uspešno sprečavaju ozbiljnija oštećenja srca, kod nekih muškaraca njihovo korišćenje može dovesti do erektilne disfunkcije.
Neki od ovih lekova uključuju beta-blokatore (metoprolol ili atenolol), kao i klonidin, koji se u nekim slučajevima koristi i u terapiji hiperaktivnog poremećaja pažnje (ADHD). Osim njih, na erekciju mogu uticati i diuretici (spironolakton, hidroklorotizaid i furosemid).
- Imunosupresivi. Ova vrsta lekova ima ulogu smanjenja aktivnosti imunog sistema. To mogu biti lekovi koji kao aktivne sastojke imaju sirolimus, everolimus, takrolimus ili ciklosporin.
Najčešće ih koriste osobe sa nekom od autoimunih bolesti, a prepisuju se i u slučaju transplantacije, kako bi se sprečilo da telo odbaci presađeni organ.
- Anti-androgeni. Najjednostavnije rečeno, anti-androgeni su lekovi koji u organizmu blokiraju pojedina svojstva androgena (hormona odgovornih za razvoj muških karakteristika). Ovi lekovi kao aktivne supstance mogu sadržati ketokonazol, flutamid, bikalutamid, nilutamid ili enzalutamid, a lekari ih mogu prepisati, između ostalog, u slučaju gorušice ili raka prostate.
- Agonisti gonadotropin-oslobađajućeg hormona. Ova klasa lekova komplikovanog naziva takođe se može prepisati u tretmanu raka prostate. Kod muškaraca koji koriste leuprolid (Lupron) ili goserelin (Zoladex) mogu se javiti nuspojave u vidu smanjenja seksualne želje.
- Kortikosteroidi. Pored problema u seksualnoj funkciji, upotreba kortikosteroida (prednizon, prednizolon, hidrokortizon) može dovesti do opadanja nivoa testosterona. Ovo su lekovi čiji sastav je sličan kortizolu (hormonu stresa koga luči nadbubrežna žlezda), a često se prepisuju prilikom lečenja upala.
- Antidepresivi. Još jedna vrsta lekova koja može dovesti do gubitka seksualne želje jesu i antidepresivi. Dele se u nekoliko kategorija u zavisnosti od mehanizma (ili vrste neurotransmitera u mozgu) na koje deluju, a neki od najćešće prepisivanih su fluoksetin, paroksetin, seroksat, zoloft ili cipraleks.
Lekari mogu preporučiti antidepresive prilikom lečenja depresije ili drugih psiholoških stanja kod kojih je ovaj simptom izražen. Pored smanjenih seksualnih performansi, neki od ovih lekova mogu dovesti do otežane ejakulacije.
- Antipsihotici. Lekovi kao što su risperidon (Risperdal) ili olanzapin (Zyprexa) takođe mogu izazvati smanjenu potenciju. Najčešće se koriste u terapiji psihotičnih stanja, a u nekim slučajevima i kod povišene anksioznosti.
- Antiepileptici. Kako im sam naziv govori, antiepileptici (kao što su gabapentin (Neurontin) ili topiramat (Topamax)) pomažu u prevenciji i zaustavljanju epileptičnih napada. Njihov uticaj na seksualnu funkciju može se ispoljiti u vidu nemogućnosti postizanja vrhunca.
* * *
Sa liste supstanci koje mogu izazvati probleme sa potencijom ne treba izostaviti ni pojedine vrste narkotika. Za one koji se po pravilu upotrebljavaju rekreativno (poput marihuane ili alkohola), već je poznato da predstavljaju faktore rizika za pojavu erektilne disfunckije.
Ovoj grupi svakako pripadaju i takozvane „jače“ droge: halucinogeni, sintetički narkotici (ekstazi, MDMA), opijati (heroin) i narkotici sa stimulativnim efektom (kokain, metamfetamini). Međutim, negativan uticaj na potenciju imaju i supstance koje se koriste u lečenju zavisnosti od droga, kao što su metadon i buprenorfin.
Ukoliko, pak, posumnjaju na ovakav problem, muškarci bi najpre trebalo da se obrate svom lekaru. Samoinicijatovno prekidanje terapije nikako nije preporučljivo, što znači da samo lekar može predložiti korekciju doze ili uvođenje drugog leka.