Sindrom iritabilnih creva (IBD, odnosno inflammatory bowel disease) je stanje koje, prema procenama, pogađa više od 15% svetskog stanovništva. Ovo je i jedna je od bolesti za koju se smatra da je u konstantnom porastu, a velika prošlogodišnja studija, sa 89.000 učesnika, pokazuje da će učestalost IBD premašiti dosadašnje procene. Ipak, malo istraživanja se bavilo vezom između IBD i erektilne disfunkcije, a rezultati su ukazali da ova dva stanja mogu biti međusobno povezana.
IBD je hronično oboljenje gastrointestinalnog trakta, koje lekari još nazivaju i sindromom nervoznih creva. Njegova dva osnovna podtipa su ulcerozni kolitis i Kronova bolest. Iako oba stanja mogu imati slične simptome, glavna razlika između njih je ta što Kronova bolest predstavlja zapaljenje tkiva celokupnog gastrointestinalnog trakta.
Ulcerozni kolitis, za razliku od toga, podrazumeva zapaljenje sluznice rektuma i debelog creva. Svako ko pati od IBD zna koliko su simptomi neprijatni: bol u stomaku, gubitak na težini, mučnina i dijareja veoma utiču na kvalitet života, a lekari kao najčešće uzročnike navode napetost i stres.
Dok je IBD u praksi češći kod žena, muškarci sa ovom bolešću su primetili da ona utiče i na njihov seksualni život. Ipak, ovo se za sada odnosi samo na jedan podtip IBD, a to je Kronova bolest. Što se tiče ulceroznog kolitisa, nije pronađeno mnogo dokaza da je on faktor za nastanak ED.
Vezom između ova dva stanja se već bavilo više različitih ispitivanja. U njima su učestvovali muškarci koji su zaista prijavljivali veću učestalost problema sa potencijom. Jedna studija je poredila 208 ispitanika sa IBD i 190 potpuno zdravih učesnika. U prvoj grupi (ispitanici sa IBD), erektilna disfunkcija se javljala i do tri puta češće nego kod zdravih osoba.
Štaviše, ista studija je kao nezavisni faktor rizika za ED navela i depresivni poremećaj. Naučnike to nije mnogo iznenadilo, budući da se izvestan broj osoba, nakon što primeti prve simptome IBD, na pregled najpre javlja stručnjaku za mentalno zdravlje.
Još jedna studija je, pak, pokazala da osobe koje pate od IBD imaju i do 30% veću učestalost erektilne disfunkcije. U isto vreme, postoje i ispitivanja koja tvrde da problemi sa potencijom kod ovih osoba nisu zabeleženi. Prema tome, rezultati su za sada protivrečni, ali to nije jedini njihov nedostatak.
Pre svega, studija koja je zaključila da između ova dva stanja postoji uzročna veza, uzela je u obzir pretežno genetske faktore – što znači da su izostali parametri poput uzrasta, životnog stila ili tretmana koji su učesnicima prepisani. Međutim, pojedini lekovi za IBD, poput sulfasalazina, i sami mogu biti faktor koji dovodi do erektilne disfunkcije.
Drugi nedostatak se odnosi na činjenicu da su u istoj studiji učestvovali ispitanici iz isključivo evropskih zemalja. Zbog toga se postavlja pitanje u kojoj meri bi se rezultati razlikovali da je studija obuhvatila i populaciju van Evrope.
Ipak, ispitivanje jeste značajno budući da potvrđuje da IBD utiče i na seksualni život muškaraca. Ono što je sledeći zadatak stručnjaka jeste da pokušaju da utvrde na koje tačno načine IBD pogađa seksualnu funkciju.