Stručnjaci sa Londonskog univerziteta uporedili su rezultate 50 različitih istraživanja sprovedenih među muškaracima uključenim u tretman erektilne disfunkcije.
Naučnike je zanimalo u kojoj meri su se ispitanici odlučivali na samostalan prekid terapije, ali i koji su faktori uticali na tu njihovu odluku. Nakon poređenja podataka prikupljenih od 14.000 muškaraca, zaključak je da tome najviše doprinose neefikasnost tretmana, nuspojave izazvane prepisanom terapijom, zatim kvalitet partnerskih odnosa i troškovi lečenja.
Među razlozima koje takođe ne treba zanemariti su i predrasude vezane za problem erektilne disfunkcije. Budući da ova tema i dalje u nekoj meri predstavlja tabu, izvestan broj muškaraca izrazio je sumnju u uspešnost lečenja. To i nije neobično budući da erektilna disfunkcija, prema procenama, pogađa do 10% muškaraca mlađih od 40 godina, a njena rasprostranjenost među muškarcima starijim od 70 godina je preko 70%.
Istraživači su uočili i da stopa prekida terapije varira u zavisnosti od vrste tretmana. Od oralne terapije, primera radi, odustalo je 12% ispitanika, a od terapije injekcijama njih 15%. Ovi muškarci su kao razlog prekida u prvom redu naveli neželjene efekte poput glavobolje i Pejronijeve bolesti, ali i to što terapija u nekim slučajevima nije dala očekivane rezultate. Važan činilac u doslednom pridržavanju tretmana bio je i kvalitet partnerskog odnosa.
Naime, erektilna disfunkcija se iz ugla partnera neretko doživljavala kao nedostatak želje za intimnim odnosima. Zbog problema sa erekcijom, muškarci su se suočavali i sa emocionalom nespremnošću za seksualnu aktivnost. Pojedini su, pak, kao razlog prekida terapije naveli konflikte u partnerskoj vezi.
Pokazalo se i da stavovi koje muškarci imaju prema seksu i problemu erektilne disfunckije mogu biti značajni u razmatranju odgovarajućeg tretmana. Takođe, očekivanja u vezi ishoda terapije u dobroj meri su uticala na doživljaj njene efikasnosti. Stoga bi razumevanje pojedinih uverenja i zabluda vezanih za terapiju ED uticalo ne samo na istrajnost u tretmanu, već i odgovarajući pristup lekara u slučajevima neuspešnog lečenja.