Reklame u kojima muškarci lagodno razgovaraju sa svojim urolozima o erektilnoj disfunkciji još uvek su u najvećoj meri čista fikcija. Uprkos tome što postoji širok spektar opcija kada je reč o lečenju problema sa potencijom, prema novoj studiji, većina muškaraca sa erektilnom disfunkcijom ne sprovodi prepisan lekarski tretman.
Dr Brajan Helfand, asistent profesora kliničke urologije Nortšor univezitetskog zdravstvenog centra i Univerziteta u Čikagu, smatra da su tretmani za erektilnu disfunkciju nedovoljno iskorišćeni. On navodi da samo 25% muškaraca sa ovim problemom prihvata pomoć lekara.
Helfand je sproveo studiju sa medicinskim kartonima više od 6 miliona muškaraca sa erektilnom disfunkcijom. Pregledavši bazu osiguranika u perodu od juna 2010. do jula 2011. godine, pronađeno je da 6.2 miliona muškaraca starosti od 30 godina i više boluje od erektilne disfunkcije, definisane kao nemogućnost da se postigne erekcija neophodna za zadovoljavajuć seksualni odnos.
Zatim je ove podatke upoređivao sa onima koji su dobili recepte za lekove kojima se ova bolest tretira kao što su Viagra i Cialis , ali i za druge lekove kao što su zamene za muške polne hormone. U slučaju da su pacijenti dobili dijagnozu erektilne disfunkcije, a nisu podigli recept za lekove, smatrani su medicinski netretiranim.
U obzir je uzeta i starost muškaraca, kao i drugi zdravstveni problemi. Poznato je da je erektilna disfunkcija učestalija sa starošću , a pokazalo se da se stariji muškarci najteže opredeljuju za medicinski tretman. Samo 18% pripadnika starosne grupe od 65 i više godina sprovodi lekarski tretman problema sa potencijom. Pregledom medicinskih stanja koji mogu dovesti do erektilne disfunkcije, Helfand je uočio da muškarci sa dijagnozom raka prostate u najmanjem broju (15%) slučajeva medicinski leče erektilnu disfunkciju.
Ova studija ne nudi podatke o razlozima zbog kog se muškarci retko opredeljuju za medicinsku pomoć pri suočavanju sa problemom erektilne disfunkcije. No, Helfand smatra da neki od razloga mogu ležati u tome što lekari često ne prepisuju lekove za lečenje erektilne disfunkcije ili pacijenti koji uzmu recept isti ne upotrebe. Drugi razlozi, prema njegovo mišljenju, uključuju troškove koje ovi lekovi podrazumevaju i – sramotu.
Jedan stručnjak iz ove oblasti smatra da ovi podaci ne reflektuju realno stanje. „Zaključak koji se iz ovog istraživanja nameće, a to je da se tri četvrtine muškaraca sa dijagnozom erektilne disfunkcije ne leči, ne odgovara onome sa čime se susrećemo u kliničkoj praksi,“ kaže dr Džejkob Rajfer, profesor urologije u Dejvid Gefen medicinskoj školi na Univerzitetu u Kaliforniiji.
„Ako želite da saznate koliko muškaraca se leči, a koliko ne, neophodno je intervjuisati ljude,“ smatra Rajfer. „Muškarci ne odlaze u apoteke možda zato što su im ti lekovi skupi, ili ih nalaze na druge načine – u inostranstvu ili putem interneta.“
Još jedan profesor urologije sa Univerziteta u Kanzasu, Ejdžej Nangia, komentariše rezultate ove studije i navodi da cena zaista može biti veliki problem, ali ne u značajnoj meri, s obzirom na to da neki od lekova za tretman erektilne disfunkcije koštaju oko 4 dolara po piluli. „Postaje sve lakše pričati o ovakvim stvarima,“ kaže Nangia. Ipak, ispostavlja se da većina muškaraca i dalje ima problem sa započinjanjem ove teme, u čemu može ležati deo uzroka nelečenja erektilne disfunkcije.