Postoje li trajna rešenja za erektilnu disfunkciju?

Zahvaljujući savremenoj medicini, načini lečenja erektilne disfunkcije danas su sve brojniji i sve dostupniji. Budući da impotencija može imati i mnoštvo različitih uzroka, na osnovu njih je mnogo lakše odrediti i odgovarajuću terapiju.

Bez obzira na delotvornost lekova, u pojedinim slučajevima dešava se i ono čega se muškarci najviše pribojavaju: da prepisana terapija neće uroditi plodom. To, ipak, ne znači da za ovaj problem i dalje nema leka. Ukoliko se tradicionalni načini lečenja pokažu neuspešnim, stručnjaci mogu predložiti i druge metode – na primer, penilne injekcije, vakuumske pumpe ili implantante koji se ugrađuju operativnim putem. Iako im urolozi pribegavaju u krajnjim slučajevima, njihova efikasnost u lečenju impotencije je stoprocentna.

Ovo se najpre odnosi na situacije kada je erektilna disfunkcija uzrokovana nekim od hroničnih ili urođenih stanja (neurološka ili kardiovaskularna oboljenja, teže povrede tkiva penisa ili Pejronijeva bolest). U zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja, lekari se opredeljuju i za neku od sledećih metoda.

  1. Vakuumske pumpe. Tretman vakuumskim ili penis pumpama podrazumeva korišćenje cilindra koji se stavlja preko polnog organa. Cilindar je prikačen na pumpu koja izvlači vazduh iz cevi, da bi se stvaranjem pritiska poboljšao dotok krvi u penis. Vakuumske pumpe imaju i elastični prsten koji se postavlja pri dnu penisa, a time se omogućava postizanje i održavanje erekcije. Interesantno je da upotreba ovog instrumenta datira još od sredine 19. veka. Tada se nazivao „kongestor“, a prvi ga je opisao jedan francuski lekar. Po njegovom zaključku, kongestor je pomagao u lečenju erektilne disfunkcije, za koju se pokazalo da je bila česti uzročnik muškog steriliteta.
  2. Injekcije za penis. Dotok krvi u penis moguće je poboljšati i upotrebom intravenoznih injekcija. Ove injekcije u sebi sadrže određene supstance kojima se olakšava postizanje erekcije tokom odnosa. Reč je o takozvanim vazoaktivnim lekovima. Najpoznatiji među njima su Papaverin, Fentolamin, Prostaglandin E1 (ili PGE1) ili Alprostadil, koji je poznat i pod nazivima Edex, Viridral ili Caverjet.
  3. Implantanti za penis. Ugradnja implantanata u praksi predstavlja trajno rešenje, i to najčešće onda kada se i prethodni vidovi lečenja pokažu kao neuspešni. Reč je o hirurški ugrađenim fleksibilnim šipkama koje se postavljaju u „telo“ penisa. Postoje dve vrste ovakvih penilnih proteza:
  4. Polutvrde (semirigidne) proteze – sastoje se od dva klipa koja se jednim pokretom aktiviraju neposredno pre seksualnog odnosa. Na taj način penis dobija čvrstinu i omogućava se penetracija. Nakon ugradnje ove vrste proteze, nemoguće je uočiti da se u penisu nalazi implantant.
  5. Naduvavajuće (inflatabilne) proteze – ovu vrstu implantanta čine 2 tanka cilindra. Oba se, jedan do drugog, ugrađuju u penis, dok se istovremeno u testise ugrađuje i pumpica. Pored toga, inflatabilni implantanti imaju i mali rezevoar tečnosti koji se usađuje pored mokraćne bešike.

Obe vrste implantanta imaju za cilj da omoguće maksimalnu funkcionalnost penisa tokom seksualnog odnosa. Ako se, pak, pokaže da pojedini lekovi daju zadovoljavajući efekat, oralna terapija se nastavlja u skladu sa preporukom lekara. Što se injekcija ili hirurških zahvata tiče, predlog o njima može doneti isključivo urolog, odnosno hirurg.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.