Zavisnost od pornografije – da li je seksualna disfinkcija samo „vrh ledenog brega“? (2. deo)

Dugo se već diskutuje o tome da li i na koji način pornografija šteti mentalnom i fizičkom zdravlju. Dok se jedni slažu sa time da je reč o uobičajenoj pojavi, drugi će u njoj pronaći krivca za sve češće primere seksualne disfunkcije.

Sve više se govori i o zavisnosti od pornografije, na koju upozoravaju stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja. Muškarci koji zbog ovog problema potraže pomoć terapeuta suočavaju se sa nizom neprijatnosti – od poteškoća u karijeri i u odnosu sa partnerom, do nemogućnosti da se „odviknu“ od takve vrste sadržaja.

Iako ovakvi primeri potvrđuju štetan uticaj pornografije, psiholozi ističu da je reč o specifičnoj vrsti zavisnosti. Za razliku od supstanci koje utiču na neurološke procese u mozgu (kao što su alkohol, duvan ili opojne droge), u ovom slučaju se radi o takozvanoj bihejvioralnoj zavisnosti. Drugim rečima, to je ponašanje koje se kontinuirano ponavlja jer izaziva aktiviranje određenih delova u mozgu povezanih sa osećajem zadovoljstva.

Kada pornografija postaje štetna i kako prepoznati zavisnost?

Kroz iskustvo sa osobama zavisnim od pornografije, terapeuti su uočili nekoliko izraženih „simptoma“. Osim problema u partnerskim odnosima, muškarci koji im se javljaju ubedljivo najčešće pominju nemogućnost doživljavanja seksualnog uzbuđenja.

Ovo ide u prilog činjenici da iza erektilne disfunkcije dobrim delom stoje uzroci psihološke prirode. To je naročito slučaj kod muškaraca u mlađoj životnoj dobi, kojih je i najviše među korisnicima pornografije. Dok prekomerna izloženost dovodi do smanjene osetljivosti na erotske sadržaje, ona se ne mora odraziti isključivo na seksualni život. Naime, posledice mogu biti mnogo kompleksnije, a stručnjaci navode nekoliko najučestalijih:

  • Iskrivljeni doživljaj sebe – U osnovi ovoga leži nesigurnost, naročito po pitanju sopstvene seksualnosti. To nije redak slučaj među mladim muškarcima, kod kojih preterano konzumiranje pornografije dovodi do sumnje u seksualnu potenciju. Kada se tome doda i nerealna slika koja se emituje kroz pornografske filmove, kod muškaraca nastaje uverenje da nisu u stanju da ispune očekivanja svojih partnera.
  • Seksualna agresivnost – Iako se pornografija po pravilu označava krivcem za ispoljavanje seksualne agresije, pojedina istraživanja dokazuju da to nije uvek slučaj. Tačnije, ovakav sadržaj sam po sebi ne pojačava sklonost ka seksualnoj agresivnosti, već na to utiču i faktori poput osobina ličnosti.

Na primer, kod muškaraca koji ispoljavaju ovakvo ponašanje (naročito u periodu puberteta), studije pokazuju da ovi mladići već poseduju izvesnu crtu agresivnosti. Porno-sadržaji u tom slučaju zaista mogu isprovocirati agresiju, a neki muškarci pritom pokazuju i veću sklonost ka konzumiranju eksplicitnog sadržaja. Kao važan faktor se navodi i uzrast u kome su izloženi pornografiji. Naime, muškarci koji su pornografiju češće gledali u ranom pubertetu, spremniji su da ispolje i seksualnu agresiju.

  • Socijalno funkcionisanje – Nekoliko studija u kojima su učestvovali adolescenti do 13 godina starosti pokazuju da pornografija u izvesnoj meri može uticati na formiranje ličnosti. Jedan od zaključaka je da gledanje filmova „za odrasle“ u tom periodu doprinosi i češćem ispoljavanju antisocijalnog ponašanja.

Stručnjaci pritom napominju da je ove zaključke potrebno uzeti sa dozom rezerve. Naime, veruje se da to zavisi i od drugih faktora, kao što su problematični porodični odnosi, direktna izloženost nasilju i slično. Pretpostavlja se da postoji i veza između socijalne povučenosti i sklonosti ka gledanju pornografije, što stručnjaci najčešće pripisuju većoj količini vremena koje mladi muškarci provode na internetu.

Korak po korak do rešenja problema

Kao i kod svake vrste zavisnosti, stručnjaci se slažu da je prvi i najvažniji korak – prepoznati da problem postoji. Na primer, osoba može primetiti da uz pornografski sadržaj provodi previše vremena, ili da zbog toga zanemaruje neke druge aktivnosti i potrebe.

Drugi će, pak, uvideti da takva ponašanja počinju da im škode. Sem toga, kompulsivno konzumiranje pornografije može skrivati i dublji uzrok problema, a u tom slučaju podrška psihoterapeuta može biti od velike pomoći.

Pojedini stručnjaci predlažu i nekoliko koraka u tom procesu:

  • Razgovor o problemu sa osobom od poverenja
  • Pronalaženje podrške u neposrednom okruženju
  • Ukidanje stalnog pristupa pornografskom sadržaju
  • Nalaženje dubljeg uzroka problema (iskrivljeni stavovi o seksualnosti, depresivnost, anksioznost i slično)

Na kraju, psiholozi ističu i važnost brige o sopstvenoj psihofizočkoj dobrobiti. Kada se na ovaj način pristupi problemu, to sa sobom nosi i rešavanje ostalih neprijatnosti – bilo da je reč o seksualnoj disfunkciji ili navikama koje uništavaju partnerski odnos.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.