Taman kada pomisle da o erektilnoj disfunkciji znaju (skoro) sve, naučnike i lekare demantuje poneko novo otkriće. Od miliona muškaraca širom sveta, ovoga puta su se pozabavili relativno retkim „uzorkom“.
Pre samo pet i po decenija, svetska istorija je zabeležila prvo sletanje čoveka na Mesec. Pet i po decenija kasnije, na boravak u svemiru se gleda kao na očekivani rezultat napretka tehnologije. Međutim, takav napredak ponekad ume i da košta, a stručnjaci se pribojavaju da bi astronauti tu cenu mogli da plate pogoršanjem seksualne funkcije.
Ovo nije prvi put da je njihovo zdravlje pod lupom svetskih istraživanja. Poznato je da astronauti moraju proći stroge zdravstvene provere pre nego što dospeju u bestežinsko stanje, jer su se i dosadašnja ispitivanja bavila uticajem boravka izvan zemljine atmosfere na ljudsko telo. Najpre su se pokazale posledice u vidu pada krvnog pritiska i usporavanja rada srca. U pojedinim slučajevima, astronauti su primećivali probleme sa vidom, a zdravstveni stručnjaci su sve pripisali delovanju mikrogravitacije i kosmičke radijacije.
Što se tiče problema sa potencijom, ispitivanja su do sada vršena na dve grupe pacova. Jednoj grupi je dozvoljeno da se kreće u uobičajenim položajima, dok je druga grupa postavljena u položaje identične onima u bestežinskom stanju.
Eksperiment je trajao 4 nedelje, a pojedini pacovi iz obe grupe su bili izloženi različitim stepenima kosmičke radijacije. Godinu dana kasnije, istraživače je zanimalo kako su se one odrazile na seksualnu funkciju ovih životinja.
Pokazalo se, naime, da je u ovakvim okolnostima kod pacova došlo do sužavanja krvnih sudova, ali i do povećanja nivoa oksidativnog stresa – odnosno, smanjene proizvodnje antioskidanasa u organizmu. Pošto su oba stanja povezana sa razvojem erektilne disfunkcije, naučnici smatraju da su i astronauti izloženi sličnom riziku.
Uz to, boravak u bestežinskom stanju bi mogao imati i produženi uticaj na seksualno zdravlje. Takav rizik postoji čak i godinu do dve nakon povratka sa svemirskih misija, zbog čega lekari astronautima savetuju redovne kontrole i kada nisu na radnim zadacima.
Naučnici priznaju i da njihove studije imaju nekoliko mana – osim što su vršene samo na životinjama, u laboratorijskim uslovima je nemoguće verno simulirati izloženost kosmičkoj radijaciji. Sa druge strane, pretpostavka je da bi oksidativni stres mogao da se ublaži pojačanom konzumacijom hrane bogate antioksidansima, ali ovakva istraživanja za sada još nisu rađena.