Erektilna disfunkcija: neminovnost koja dolazi sa godinama?

Studija koja je pre desetak godina sprovedena na američkoj populaciji pokazala je da će se većina muškaraca, sa godinama, suočiti sa problemom erektilne disfunkcije. U njoj je pokazano da se seksualne funkcije muškaraca drastično smanjuju nakon pedesete godine.

Erektilna disfunkcija predstavlja nemogućnost postizanja i održanja erekcije, do mere koja ugrožava seksualno zadovoljstvo oba partnera. Nekada se smatralo da je erektilna disfunkcija u nadležnosti psihičkih činilaca ili da je prirodan sastavni deo starenja. Danas, urolozi se slažu oko toga da se fiziološki faktori nalaze u 90% slučajeva stalne erektilne disfunkcije kod muškaraca starijih od 50 godina.

Spomenuto istraživanje, koje je objavljeno u avgustu 2003. godine u „Annals of Internal Medicine“ ispitalo je više od 31.000 ispitanika u dobi od 53 do 90 godina o njihovim seksualnim funkcijama. Oni su procenjivali svoje seksualne performanse u prethodna tri meseca, a oni koji su sebi kontinuirano davali niske ocene procenjeni su kao ispitanici sa erektilnom disfunkcijom.

Istraživači su se bavili i drugim faktorima kao što su starost, fizička aktivnost, konzumiranje alkohola i duvana – što su činioce za koje se danas pouzdano zna da imaju uticaja na erektilnu (dis)funkciju.

Godine kao značajan faktor

Rezultati pomenute studije pokazali su da starost igra ključnu ulogu u pojavi erektilne disfunkcije: što su muškarci stariji, češće izveštavaju o pojavi smanjene seksualne moći. Takođe, mlađi muškarci drastično ređe su ocenili svoje seksualne performanse kao slabe ili nezadovoljavajuće.

Većina mladih muškaraca (tačnije, 74%) procenilo je svoje seksualne funkcije kao dobre ili vrlo dobre, a isto to je učinilo samo 10% muškaraca starijih od 80 godina. Samo 12% mladića je izvestilo o velikim ili umerenim problemima. Međutim, od jedne četvrtine pa do jedne trećine muškaraca starijih od 50 godina kaže da se suočava sa značajnim padom seksualne moći.

• 2% ispitanika se prvi put suočilo sa ED pre 40. godine
• 4% ispitanika se prvi put suočilo sa ED između 40. i 49. godine
• 26% ispitanika se prvi put suočilo sa ED između 50. i 59. godine
• 40% ispitanika se prvi put suočilo sa ED između 60. i 69. godine

Erektilna disfunkcija – sprečiti ili lečiti?

Ista studija je pokazala da su zdrav životni stil i nedostatak hroničnih bolesti značajni za smanjenje rizika za pojavu erektilne disfunkcije. Najveća razlika uočena je u dobi od 65 do 79 godine. Na primer, muškarci koji vežbaju najmanje tri puta nedeljno imaju 30% manje šanse da se souče sa erektilnom disfunkcijom u odnosu na one koji fizičku aktivnost upražnjavaju manje ili je uopšte ne upražnjavaju.

Gojaznost, pušenje i životni stil koji odlikuju sati provedeni pred televizorom takođe su povezani sa većim rizikom od erektilne disfunkcije.

Implikacije koje erektilna disfunkcija ima za život muškarca su velike: osim što utiče na zadovoljstvo u vezi i braku, ona može izrazito negativno da se odrazi i na samopouzdanje. Osim toga, to je tema koju prati socijana stigma. Upravo iz svih navedenih razloga, važno je upoznati se sa činiocima koji joj doprinose i izazivaju je, kako bi se mogla sprečiti, a gde je neophodno – i lečiti.