Kako anksioznost utiče na potenciju

Živeti sa anksioznošću nije lako. Svi smo joj skloni i povremeno je doživljavamo, ali u različitoj meri. No, briga oko stvari koje mogu, a ne moraju da pođu naopako veliki je teret.

Anksioznost se često definiše kao neodređen strah, odnosno kao briga oko stvari koje mogu da se dese, iako se još ne dešavaju i moraju uopšte da se ne dese. Razlika između straha i anksioznosti je sledeća: ako nas napadne medved, reagovaćemo strahom, koji će nam pomoći da pobegnemo od opasnosti ili da se sa njom borimo. S druge strane, anksioznost bi predstavljala strah od medveda koga uopšte nema, već smatramo da bi mogao da se pojavi i da nas napadne. Ali njega nigde nema i mi zapravo brinemo unapred, često bez ikakvog utemeljenja.

Anksioznost utiče na celokupan kvalitet života, uključujući i potenciju . Problemi sa erekcijom sami su za sebe veliki izvor stresa i anksioznosti , pa se vrlo lako može upasti u začarani krug brige i, samim tim, pogoršavanja simptoma. Strepnja oko toga kako ćete se pokazati u seksu, šta ako nešto ne bude kako ste planirali, a ako se i kad desi da se problemi stvarno pojave, to može poslužiti da se situacija dodatno usloži. Tako anksioznost utiče kako na potenciju, ali i na libido.

Veza između anksioznosti i potencije je kompleksna, posebno zato što svaka osoba drugačije može reagovati na anksioznost. Te reakcije, u domenu seksualnih performansi, mogu biti prisutne u formama prerane ejakulacije i erektilne disfunkcije, ali i pada libida i zainteresovanosti za seks. Na neke, pak, anksioznost, iako prisutna, nema takav učinak.

Anksioznost koja dovodi do problema u domenu seksualnih performansi može imati različite uzroke. Najčešći od njih su:

• Oni koji pate od snažne anksioznosti bivaju njom preokupirano do mere da ne mogu dovoljno da se koncentrišu, a samim tim ni posvete drugim važnim stvarima. Istraživanja su pokazala da, pri snažnoj anksioznosti, neki delovi našeg mozga rade sporije, a oni koji su namenjeni borbi sa anksioznošću preuzimaju primat. Neki od delova koji se mogu na taj način „isključiti“ jesu i delovi mozga zaduženi za regulaciju seksualne funkcije.

• Negativne emocije. Iako predstavljaju sasvim normalan i prirodan deo ljudskog iskustva, negativne emocije su česta posledica anksioznosti. One mogu imati štetan uticaj na libido, pa i na erekciju. Oni koji su preokupirani negativnim emocijama teže doživljavaju pozitivne, što može dalje zakomplikovati problem sa erekcijom .

• Prevelika usmerenost. Anksioznost – posebno u formi poremećaja kakav je panični – dovodi i do toga da smo previše fokusirani na dati trenutak, a to mogu biti trenuci (minuti, sati, ali i dani) pre seksualnog odnosa. Takva usmerenost može dovesti do još veće anksioznosti, zato što stvara brigu oko svih stvari koje mogu da pođu naopako. Seksualno uzbuđenje nastaje kao automatska reakcija, a prevelika usmerenost na ono što dolazi nakon te reakcije može je osujetiti i proizvesti kontraefekat.

• Kortizol i drugi hormoni. Kortizol je hormon koje naše telo otpušta tokom stresa. Anksioznost je stanje koje često izaziva lučenje ovog hormona. Tokom izloženosti stresu, pojačano je lučenje kortizola, a smanjeno testosterona . Osim toga, istraživanja su pokazala da kortizol utiče kako na mozak, tako i na telo, te može dovesti do erektilne disfunkcije.

Anksioznost koja dovodi do erektilne disfunkcije može postati samoodrživa. Mnogim muškarcima potrebna je potvrda seksualne moći, a kada ona izostane, samopouzdanje im može pasti, što može voditi daljim problemima sa potencijom. Ni tu se začarani krug ne završava, pošto problemi sa potencijom ne dovode samo do nezadovoljavajućeg seksualnog života, već mogu da utiču na celokupno zadovoljstvo životom, samopouzdanje, partnerski odnos i tako dalje.

Kako bi se prekinuo ovaj začaran krug, potrebno je baviti se anskioznošću, a u sledećem tekstu otkrićemo nekoliko za to korisnih tehnika.