Erektilna disfunkcija , odnosno nemogućnost postizanja i održanja erekcije, je problem koji je daleko češći nego što se o tome govori. Tokom života, većina muškaraca iskusi neke probleme sa erekcijom, što može negativno da se odrazi na njihovo samopouzdanje i na partnerske veze.
Ranije se smatralo da su emocionalni problemi jedini uzrok erektilne disfunkcije, ali novija medicinska istraživanja pokazala su da uzroci mogu biti i fizičke, odnosno fiziološke prirode. Upravo zato što je ovo jedna od tabu tema među ljudima, oko nje su upletena brojna nerazumevanja i mitovi o tome kako izgleda, kako nastaje i na koji način se leči. Zato razotkrivamo 10 najčešćih mitova o erektilnoj disfunciji.
Mit: Erektilna disfunkcija je sastavni deo procesa starenja.
Istina: Iako je tačno da erektilna disfunkcija daleko češće pogađa starije u odnosu na mlađe muškarce , ona nije sastavni deo normalnog procesa starenja. Erektilna disfunkcija je zdravstveni problem i može imati uticaja na kompletno zdravlje muškarca, bez obzira na to koliko ima godina. Osim toga, ona može biti znak, odnosno posledica drugih, skrivenih zdrastvenih problema. Kao takvu, trebalo bi je lečiti, bez obzira da li se javila kod muškarca koji ima 20 ili 90 godina.
Mit: Erektilna disfunkcija pogađa samo muškarce.
Istina: Erektilna disfunkcija, odnosno njeni efekti, utiču na oba partnera. Ona može dovesti do osećanja neadekvatnosti, niskog samopouzdanja i depresije. Zbog nje često ispaštaju partnerski odnosi, posebno ukoliko postoje i drugi, nerazrešeni problemi: na primer, ako se jedan od partnera oseća nevoljeno i smatra se krivim za probleme u seksualnom životu. Kada utiče na samopouzdanje, može dovesti ne samo do problema u partnerskom, već i u drugim odnosima – na poslu, u porodici, sa prijateljima.
Mit: Nošenje uskog veša dovodi do erektilne disfunkcije.
Istina: Nošenje uskog donjeg veša povezuje se sa muškom neplodnošću zbog toga što takav veš podiže temperaturu testisa i time sabotira stvaranje spermatozoida. No, još uvek ne postoji validno medicinsko istraživanje koje nedvosmisleno ukazuje na vezu između nošenja uskog veša i erektilne disfunkcije.
Mit: Erektilna disfunkcija dešava se zbog problema u partnerskom odnosu.
Istina: Problemi u vezi, to jest – u partnerskom odnosu mogu doprineti smanjenoj želji za seksom; ali, većina uzroka erektilne disfunkcije je fiziološka, a ne psihička. S druge strane, nelečena erektilna disfunkcija može doprineti daljem usložnjavanju problema u vezi, što je samo još jedan razlog da se ovom problemu pristupa ozbiljno i odgovorno.
Mit: Erektilna disfunkcija pogađa samo starije muškarce.
Istina: Erektilna disfunkcija češće se javlja kod starijih muškaraca, ali činjenica je da se može javiti u bilo kom starosnom, odnosno reproduktivno aktivnom dobu muškarca. Određeni medicinski problemi, kao što su gojaznost, dijabetes, visok krvni pritisak ili srčana oboljena mogu povećati rizik za oboljevanje od erektilne disfunkcije. Pušenje je takođe jedan od faktora rizika, kao i upotreba određenih lekova.
Mit: Lekovi poput Viagre su jedini način za lečenje erektilne disfunkcije.
Istina: Izmene životnih navika , kao što su postizanje i održavanje optimalne telesne težine i prestanak pušenja, preporučuju se obolelima od erektilne difunkcije pre nego lekovi. Identifikovanje i lečenje fizičkih problema koji se nalaze u osnovi erektilne disfunkcije trebalo bi da budu prva linija odbrane od ovog problema. Lekovi pomažu mnogobrojnim muškarcima, ali postoje i oni koji, iz zdravstvenih razloga, ne mogu da ih piju.
Mit: Muškarci sa erektilnom disfunkcijom nemaju seksualnu želju.
Istina: Hormoni su zaslužni za regulaciju seksualne želje, a oni obično nisu zahvaćeni erektilnom disfunkcijom. No, na psihičkom planu, muškarci koji se bore sa erektilnom disfunkcijom mogu razviti strah od seksualnog odnosa i izbegavati ga, zato što se plaše da neće moći da postignu i održe erekciju. Ipak, erektilna disfunkcija nema direktan uticaj na seksualnu želju.
Mit: Svaki problem sa erekcijom je simptom erektilne disfunkcije.
Istina: Uprkos popularnom uverenju, muškarci ne mogu uvek da imaju seks. Umor, stres, lični problemi, anksioznost, briga i drugi faktori mogu uticati na spremnost i volju muškarca da se upusti u seksualni čin. Osim toga, baš kao i žene, i muškarci ponekad prosto „nisu raspoloženi“ za seks. Verovanje da je muškarcima stalno do seksa zapravo doprinosi problemu, tako što kreira pritisak da se stalno mora biti u pripravnosti za isti i da se pritom moraju pokazati zavidne performanse.
Mit: Erektilna disfunkcija nije opasna; ona je samo nečiji lični problem.
Istina: Iako je tačno da u značajnom broju slučajeva erektilna disfunkcija nije opasna, ona može ukazivati na veći zdravstveni problem koji može biti smrtonosan, kao što su srčana oboljenja i visok krvni pritisak. Upravo zato je odlazak kod lekara neophodan – kako bi se identifikovali pravi uzorci i bolest lečila na svim frontovima na kojima je to neophodno.
Mit: Erektilnu disfunkciju mogu da lečim biljnim preparatima i pritom ne moram da idem kod lekara.
Istina: Danas ne postoje nikakvi naučni dokazi o tome da biljni preparati mogu da izleče erektilnu disfunkciju. Osim toga, većina takvih preparata nije regulisana od strane zdravstvenih i farmakoloških institucija u čijoj je to nadležnosti, što znači da mogu biti i potencijalno opasni. Osim toga, oni mogu imati uticaj na aktuelnu terapiju i dovesti do neželjenih efekata. Zbog toga je neophodno konsultovati lekara i kada je u pitanju uzimanje biljnih preparata.
Erektilna disfunkcija je problem koji, iako ne prijatan, u najvećem broju slučajeva može uspešno da se leči. Za to je neophodna lekarska pomoć. Preporuka je da je, ukoliko jedan u četiri seksualna odnosa biva osujećen problemima sa erekcijom, potrebno potražiti savet i mišljenje lekara, kako bi se problem na vreme identifikovao i lečio.
2 мишљења на „10 mitova o erektilnoj disfunkciji“