Zašto se o erektilnoj disfunkciji ne priča

Iako smo već dobrano zagazili u XXI vek i mnoge teme o kojima se ranije samo stidljivo pričalo izvan dometa radoznalih ušiju iznete su na svetlost dana, to se ne može u potpunosti reći i za erektilnu disfunkciju . Ovo je tema o kojoj je danas dostupno više informacija nego ikad , ali i dalje postoji tabu vezan za nju i stoga je ona uvek onaj tip problema koji se, makar deklarativno, „dešava drugima“.

Mnogi ljudi teško načinju teme koje su vezane za njihovo zdravlje, smatrajući da na taj način štite sopstvenu privatnost. S obzirom da je to stvar njihovog izbora, tu ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Međutim, kada postoji ćutanje o jednoj važnoj i relativno rasprostranjenoj temi, to može da doprinese stvaranju i održavanju tabua. Samim tim se oni koji su suočeni sa takvim problemima – u ovom slučaju to je erektilna disfunkcija – na neki način obeshrabruju da o njoj govore, jer bi mogli da naruše sliku o sebi, kako pred samima sobom, tako i pred svojim okruženjem.

Evo nekoliko najčešćih razloga zbog kojih muškarci nerado i retko pričaju o problemima sa potencijom.

• U zapadnoj, ali i našoj kulturi, neguje se mit o muškarcu koji je snažan i moćan. U takvu sliku ne uklapaju se problemi sa potencijom. Tačnije, sasvim je suprotno: od muškarca se očekuje da ima gotovo nezasit libido i polnu moć. Kada se realni muškarci suoče sa problemima sa potencijom, postaje im jasno da je to nešto o čemu ne bi trebalo da se priča, zato što se stide i smatraju da je neadekvatno takvu temu uopšte i potezati. Sram ih, takođe, može sprečiti da o ovom problemu pričaju čak i sa bliskim ljudima i, posledično, da potraže pomoć dok je problem još uvek u početnoj fazi nastanka.

• Osećaj krivice. Danas je poznato da mnoge životne navike koje praktikujemo mogu direktno uticati na potenciju. Kada se suoče sa ovim problemom, mnogi muškarci preispituju svoje životne navike, u nameri da dođu do odgovora na pitanje šta bi mogao biti uzrok erektilne disfunkcije. Ukoliko su praktikovali neke od nezdravih životnih navika – kao što su pušenje, prekomerna upotreba alkohola, neadekvatna ishrana, premalo sna, izloženost stresu, zanemarivanje svog telesnog zdravlja, kao reakcija može da se javi osećaj krivice, pri uviđanju da je sasvim moguće da su problem, ako ne izazvali, onda barem pospešili njegovo javljanje.

• Narušena slika o sebi. Kao i kod srama, muškarac koji se suočava sa erektilnom disfunkcijom može početi da preispituje svoju muškost i sve ono što ga je društvo naučilo da čini pravog muškarca. Tako se ono što bi on trebalo da bude ne uklapa sa onime što stvarno jeste – ljudsko biće sa problemom koji uopšte nije redak niti nerešiv, pa stoga muškarci često odlučuju da ovaj problem zadrže za sebe ili za okruženje u kom mogu ostati anonimni – kako ne bi i drugi, u njihovoj okolini, otkrili ovo neslaganje sa onim kako bi trebalo biti i sa onim kako jeste.

• Strah od negativne reakcije. Jedna od najvećih noćnih mora mnogih muškaraca jeste sledeći scenario: upoznali su partnerku koja ih veoma privlači, došlo je vreme da se desi seks; međutim, kada bi trebalo da dođe do istog, oni zakažu „tamo dole“. Tada mogu da osete sve gorenavedene stvari, a situacija se dodatno komplikuje kada su mladi , pa smatraju da problemi sa potencijom nikako ne bi trebalo da pogađaju njih; kao i kada žele da se pokažu pred partnerkom, ali umesto „pokazivanja“, desi se peh u vidu erektilne disfunkcije. Sve ovo su faktori koji otežavaju otvoren i proaktivan odnos prema ovom problemu, a samim tim su i kamen spoticanja na putu od prepoznavanja problema do njegovog rešavanja.

Ništa od ovoga ne znači da je preporučljivo ići okolo i pričati o svom problemu sa potencijom, stavljati o tome status ne Facebook-u ili pri neobaveznom ćaskanju sa poznanikom reći nešto kao što je „Znaš, ja imam probleme sa potencijom.“ Otvorenost o ovoj temi odnosi se na to da, kada se problem javi, o njemu priča otvoreno sa bliskim ljudima, sa onima koji su nam važni i koji mogu predstavljati važan oslonac na putu ka rešavanju problema.