Istraživanje sprovedeno na više od 50 hiljada muškaraca iz osam zemalja pokazalo je da erektilna disfunkcija doprinosi manjoj produktivnosti na poslu i smanjenom kvalitetu života, uz značajan uticaj na celokupno zdravlje.
U ovom istraživanju, erektilna disfunkcija definisana je kroz samoiskazano prisustvo bilo kakve vrste teškoća pri postizanju ili održanju erekcije u periodu od šest meseci pre ispitivanja. Njen intenzitet meren je na skali od 1 do 5, pri čemu su oni su rezultati viši od 2 smatrani erektilnom disfunkcijom.
Erektilna disfunkcija može nastati kao posledica niskog nivoa hormona, smanjenog dotoka krvi do penisa, oštećenjem nerava, kao posledica operativnog zahvata ili zdravstvenog problema. Raspostranjenost ovog stanja od 52 odsto ustanovljena je u studiji pod nazivom „Masačusetska studija starenja muškaraca” i potvrđena drugim međunarodnim istraživanjima.
Poznato je da erektilna disfunkcija dovodi do manje produktivnosti na poslu, slabijem učešću u raznim aktivnostima, kao i u smanjenju kvaliteta života i opšteg zdravstvenog stanja, što osobu čini sklonijom anksioznosti i depresiji, uz povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
U ovom istraživanju učestvovali su muškarci starosti od 40 do 70 godina, iz SAD, Evrope (Francuska, Nemačka, Italija, Španija i UK), kao i iz Azije (Kina) i Južne Amerike (Brazil). Oko polovine ispitanih muškaraca imali su erektilnu disfunkciju, a među njima najveći broj muškaraca dolazio je iz Italije. Muškarci sa ED su dvostruko češće odsustvovali sa posla i izveštavali da su bolesni, a rizik od smanjene produktivnosti i aktivnosti je takođe bio dvostruko veći u ovoj grupi.
Pokazalo se i to da muškarci sa erektilnom disfunkcijom u ovom istraživanju spadaju u grupu starijih, gojaznih, pušača, sklonijih preteranoj konzumaciji alkohola i fizički neaktivni. Rezultati su pokazali i to da, što je ED intenzivnija, to su i manji produktivnost i kvalitet života.