Odlazak kod lekara za većinu ljudi je neprijatan, ali vrlo često neophodan potez. O važnosti ove odluke smo već pisali , a kako bi ova odluka bila što lakše doneta, upoznaćemo vas sa time kako izgleda dijagnostički proces erektilne disfunkcije .
Na pitanje da li imate erektilnu disfunkciju, najčešće možete i sami da odgovorite. Međutim, da bi ona mogla adekvatno i bezbedno da se leči, neophodno je u to uključiti lekara . Od velike pomoći može da mu bude baš vaša pripremljenost kada je u pitanju ovaj problem. Ljudi često odlaze kod lekara nepripremljeni, što može da otežava dijagnostički proces, odnosno da ga bespotrebno produžava. Ovo posebno može da predstavlja problem ukoliko posećujete urologa u okviru primarne zdravstvene zaštite (domova zdravlja), gde lekari obično imaju malo vremena da se posvete svojim pacijentima.
Tretman erektilne disfunkcije zahtevaće vaš aktivan angažman, stoga je sa time najbolje otpočeti i pre odlaska kod lekara. Otvorena komunikacija o ovoj temi sa stručnim licem odličan je prvi korak. Pregled će izgledati tako što ćete razgovarati sa lekarom o tome kakve smetnje imate, a zatim će vas lekar pregledati. Po potrebi, lekar će zatražiti da uradite i neke laboratorijske testove, nakon čega će vam dati dijagnozu i njoj pripadajuće opcije lečenja.
Osim pregleda i laboratorijskih analiza, tokom intervjua lekar će vam postaviti određena pitanja, na koja možete da imate pripremljen odgovor i pre nego što odete u ordinaciju, kako biste bili sigurni da biste zaboravili nešto važno da kažete.
Evo pitanja koja su najčešće deo dijagnostičkog procesa erektilne disfunkcije:
- Da li imate teškoće u postizanju erekcije? Da li je erekcija dovoljna za penetraciju? Da li erekcija može da se zadrži do kraja seksualnog čina? Da li možete da ejakulirate? Da li ste izgubili želju za seksom ? Da li su se ova stanja, ukoliko ste ih iskusili, javila istovremeno sa erektilnom disfunkcijom?
- Koje lekove uzimate trenutno ili ste ih uzimali donedavno? Da li ste imali neke operacije? Da li bolujete od nekih hroničnih bolesti ili ste imali neke povrede?
- Da li koristite alkohol, cigarete, kofein ?
- Vaš lekar može tražiti i neke nagoveštaje depresije . Tako vas on može pitati o vašoj seksualnoj želji, problemima koje imate u svojoj vezi, nesanici, gubitku volje za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, promenama raspoloženja, iritabilnosti, anksioznosti i pojačanoj izloženosti stresu na poslu ili kod kuće
- Lekar će postavljati pitanja o tome koliko dugo traje problem koji imate, na koje se sve načine on manifestuje i pokušaće da ga dovede u vezu sa vašim opštim zdravstvenim stanjem.
- Lekar će vas pitati o tome da li imate jutarnje erekcije i, ukoliko je odgovor potvrdan, kakav je njihov kvalitet.
- Biće mu potrebne i informacije o tome da li imate zakrivljenje penisa koje može sugerisati Pejronijevu bolest. Ukoliko je tako, pitaće vas da li zbog toga osećate bol i na kom mestu se nalazi zakrivljenje, te u kojoj meri vam stvara osećaj bola.
Ovo su samo neka od pitanja koja lekar može da vam postavi. Precizna lista pitanja razlikuje se od lekara od lekara, ali i od slučaja do slučaja. Na ovaj način, ipak, možete se pripremiti na ono što vas čeka u ordinaciji, što može u značajnoj meri da olakša dijagnostički proces, koji vodi prepisivanju odgovarajuće terapije i, posledično, rešenju problema.
Једно мишљење на Kako se dijagnostikuje erektilna disfunkcija?