P: Imao sam poslednjh meseci turbulentne dogadjaje u zivotu, prvo otkaz, pa bolest clana porodice, pa selidba i svasta se usput nagomilalo. Nije mi tad bilo cudno, sto nisam imao zelju da budem intiman s devojkom, imao sam vece brige… Sad se taj haoticni period smirio sto bi se reklo, stao sam na noge, ali sam na emotivnom nivou ostao zakocen. Udaljio sam se od devojke, a dugo smo zajedno vec. Najvise me brine sto kao da nemam zelju da se pozabavim svim tim, ravnodusan sam, a zapravo bi mi bilo krivo da cela ta moja situacija dovede do raskida. Otisao sam jednom na pregled kod psihijatra, on mi je savetovao lekove, tad sam bio u fazonu da cu razmisliti ali dosad nista nisam uradio. Oklevam zato sto je taj psihijatar rekao da ce trebati mesec dva dok lekovi pocnu da budu efektivni a to mi se cini dugo. Voleo bi jos neko misljenje jer ne bi vise da veza trpi, a sad mi se cini kao da stojim u mestu.
O: Poštovani, ono što se jasno vidi iz Vašeg opisa jeste potpuno normalna reakcija na stres i gubitak. Koliko god da deluje „negativno“, naš um je, zapravo, tako programiran: da usmeri pažnju i resurse na aktuelan problem (borba sa stresom i preživljavanje), dok ostale stvari, poput bliskosti sa partnerom, padaju u drugi plan. Međutim, kada smo izvesno vreme usmereni isključivo na preživljavanje stresnih situacija, to u nekom trenutku neminovno dovodi i do zamora (mentalnog, emotivnog, pa i fizičkog).
Sama činjenica da ste se obratili stručnjaku za mentalno zdravlje, znak je da ste svesni problema i da želite da pronađete način da ga rešite. Antidepresivi u tome mogu značajno da pomognu, ali da biste osetili poboljšanje, zaista je potrebno da prođe izvesno vreme (najčešće između 4 i 6 nedelja). To se može činiti dugo ali, s druge strane, alternativa je upravo ono što ste sami opisali – produžetak stanja u kome osećate nisku motivaciju i nedostatak energije (psihološke i emocionalne) da se pozabavite stvarima koje su Vam važne. Ono što bi moglo dodatno da pomogne jeste da razmotrite i druge vidove podrške (psihoterapiju, razgovor sa psihologom i slično). U tom smislu, lekovi (antidepresivi) mogu poslužiti da Vas „gurnu“ ka napred, ali bi dodatna, psihološka podrška svakako pomogla na duže staze.