Seksualna (dis)funkcija i emocije – kada nam strah, bes i nemoć „kvare“ zadovoljstvo

Kada se javi povremeno i bez ozbiljnijih posledica po seksualni život, impotencija uglavnom ne mora predstavljati razlog za zabrinutost. Međutim, kada problem postane hroničan, njegovi uzroci ponekad mogu ostati dobro sakriveni.

To nije slučaj samo sa fizičkim, već i psihološkim uzrocima. Iako o tome verovatno ne razmišljamo mnogo, naše emocije i psihološka stanja u velikoj meri utiču na libido, potenciju ili (ne)mogućnost da u seksu iskusimo užitak. Sa time se često u praksi sreću psihoterapeuti i seksualni terapeuti, a njihova iskustva nam mogu rasvetliti neke od čestih psiholoških pozadina problema.

Pre nego što se za savet obrate terapeutu, muškarci bi svakako trebalo da ispitaju svoje zdravstveno stanje, odnosno fiziološke parametre koji mogu da dovedu do seksualne disfunkcije. Psiholozi će, pak, među najčešćim uzrocima navesti potisnute emocije, predrasude i strah od intimnosti, a u ponekim slučajevima i prethodno doživljena traumatična iskustva (seksualno zlostavljanje ili incest).

Iako se neki od ovih uzroka mogu povezati sa depresijom i anksioznošću, iza njih su često emocije kojih nismo uvek svesni. Psiholozi među njima uglavnom navode upravo strah od bliskosti. Ako se plašimo da se prepustimo partneru ili nam nedostaje poverenja, kao posledica se mogu javiti i problemi sa potencijom.

Ipak, partnerska veza podrazumeva i fazu međusobnog upoznavanja. Mnogi se zbog toga na početku osećaju nesigurno, ali ako partneri primete da imaju poteškoća da prevaziđu nesigurnost, korisno je da o tome otvoreno komuniciraju ili potraže podršku u vidu savetovanja (individualnog ili u paru). Podrška je veoma važna i kada strah od bliskosti nastane kao odgovor na seksualno zlostavljanje. Kod osoba koje su doživele ovakvu vrstu traume često se mogu javiti nezainteresovanost za seks ili odbojnost prema intimnom zbližavanju.

Traumatska iskustva, međutim, nisu jedina zbog kojih partneri izbegavaju bliskost. Psiholozi uzrok tome pronalaze i u načinu vaspitanja – na primer, ako smo naučeni da seks doživljavamo kao „loš“ ili „prljav“. Kada je, pak, reč o anksioznosti, do nje može dovesti i osećaj nedostatka kontrole, odnosno ukoliko se partner u vezi oseća nemoćnim ili manje vrednim.

Neke osobe takvo iskustvo „vuku“ iz prošlosti, pa se dešava da ga projektuju na sadašnji odnos. Isto tako, osećaj nemoći može nastati i ukoliko se jedan od partnera prema drugom postavlja previše zaštitnički. U takvim situacijama, kada se osobe osećaju „ugušeno“, mogu se javiti frustracija ili emocije potisnutog besa.

Psiholozi naglašavaju i da emocije ne moraju same po sebi biti problematične. Naprotiv, do problema u odnosu dolazi zbog nemogućnosti da se otvoreno komunicira, ili ako se emocije ne prepoznaju i ne iskazuju na adekvatan način. Osim toga, razlog za seksualnu disfunckiju može biti i odsustvo osećanja ljubavi. Seks na jednu noć ili sklonost ka površnim vezama takođe utiču na našu percepciju intimnog odnosa. Upravo zbog navike brzog i kratkog seksa, dešava se da „ispašta“ i potencija.

Bez obzira na uzrok (psihološki ili emotivni), psiholozi i terapeuti se slažu da uputstvo za savršen seks ne postoji – kao, uostalom, ni savršen seks. Niti ga svi parovi doživljavaju na isti način, niti su im želje i potrebe identične. Ipak, veze najviše trpe ukoliko među partnerima nema kompatibilnosti, što uključuje i spremnost na kompromise. Kada u toj sferi nešto „zaškripi“, to se veoma lako može odraziti i na seksualni život.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.