Užitak, zadovoljstvo, uzbuđenje, strast – sve su ovo senzacije koje povezujemo sa seksualnim činom. Svaka od njih predstavlja i pozitivan osećaj koji očekujemo da doživimo ne samo mi, već i naš partner. Kada tačno seks postaje neprijatno iskustvo, zna svako ko je doživeo bilo kakvu vrstu nesigurnosti, najčešće iz straha da njegove seksualne veštine ne ispunjavaju partnerova očekivanja.
Takav strah se može ispoljiti i kao nemogućnost da se postigne i održi erekcija. Psiholozi tada govore o anksioznosti koja nastaje zbog seksualnih performansi, što je faktor koji se dovodi u vezu i sa erektilnom disfunkcijom.
Ono što stvar čini još kompleksnijom jeste da su anksioznost i ED međusobno vrlo povezane. Preterana briga oko toga da li ćemo uspeti da zadovoljimo partnera ponekad prerasta u nesigurnost, što za posledicu (u fizičkom smislu) može imati smanjenu potenciju.
Seks i psihološko blagostanje – nekoliko načina za prevazilaženje anksioznosti
Fizički simptomi poput ED mogu biti odraz psihološkog stanja – i to je nešto što psiholozi odavno ističu. Kada je reč o seksualnom umeću, anksioznost je najčeće potaknuta negativnim uverenjima vezanim za sposobnost da se „dobro pokažemo“ tokom seksualnih aktivnosti.
Isto tako, strah od toga da partneru nećemo priuštiti užitak može dovesti do niskog samopouzdanja. Erektilna disfunkcija tada nastaje kao (fiziološki) simptom iza koga se u osnovi krije anksioznost.
Na problem sa samopouzdanjem pritom utiču i drugi faktori: negativna slika koju imamo o sopstvenom telu, iskrivljena percepcija muževnosti, a kod muškaraca i briga o veličini polnog organa. Pored problema u partnerskim vezama ili neumerenog konzumiranja pornografije, ovo su veoma česti uzroci anksioznosti vezane za seksualne performanse.
Pritom, naše psihološko blagostanje je često i na meti drugih uzročnika stresa: porodičnih ili poslovnih, koji se takođe negativno odražavaju na libido i potenciju. U tom slučaju, na psihološke uzroke se sumnja ukoliko se erektilna disfunkcija javlja tokom seksualne aktivnosti, ali ne i tokom jutarnjih erekcija ili masturbacije. Uz odlazak kod psihologa ili psihoterapeuta (a prethodno i urologa koji će isključiti eventualne fiziološke uzroke), postoji nekoliko načina koji mogu pomoći u prevazilaženju anksioznosti.
Prekidanje toka anksioznih misli – Teško da postoji osoba koja nijednom nije doživela neprijatnost ili razočarenje u seksu. Povremeni problemi sa potencijom u tom slučaju nisu razlog za zabrinutost, osim ako takvo iskustvo ne izazove povišenu anksioznost.
Problem nastaje kada učestala anksioznost počne negativno da utiče na seksualni život. Važno je prepoznati i da povremene poteškoće sa potencijom ne znače da zadovoljavajući odnos nije moguć. One mogu biti i trenutna posledica povećanog stresa, pa je nerealno očekivati da baš svaki put moramo pokazati izuzetne seksualne veštine. Za razliku od prenaglašene brige oko toga da li ćemo zadovoljiti partnera, mnogo je važnije razumeti da su ove poteškoće posledica neprijatnih iskustava, negativnih uverenja ili uticaja akutnog ili hroničnog stresa.
Fokus na telesne senzacije – Osobe koje pate od anksioznosti neretko iznova doživljavaju neugodnost pri pomisli na sopstvenu percepciju seksualnih neuspeha. Umesto da se time reši problem, neprijatne misli još više podstiču strepnju i pad samopouzdanja.
Umesto preterane brige ili analiziranja, korisnije je ukoliko naučimo da preusmerimo pažnju na telesne senzacije. Prijatnom iskustvu mogu doprineti i opuštajuća muzika ili mirisne sveće, što je takođe dobar način da „blokiramo“ anksiozne misli.
Vežbanje – Pokazalo se da samo 30 minuta fizičke aktivnosti, 3 do 4 puta nedeljno, poboljšava psihofizičko zdravlje i smanjuje uticaj stresa. O tome svedoče i istraživanja čiji rezultati potvrđuju da se erektilna disfunkcija češće javlja kod osoba koje izbegavaju fizičku aktivnost.
Savetovanje, edukacija i tehnike opuštanja – Anksioznost i erektilna disfunkcija se uspešno mogu prevazići i ukoliko se obratimo za podršku. To mogu biti individualna ili partnerska i bračna terapija, kao i edukacija o samom problemu i načinima kako da ga savladamo. Osim razgovora sa terapeutom, u otklanjanju stresa i anksioznosti pokazale su se uspešnim i tehnike poput joge i meditacije.