Ne samo da se depresivnost po pravilu povezuje sa ED i smanjenim libidom, već u rizičnu grupu spadaju i oni koji uzimaju terapiju antidepresivima. Preciznije, lekari još uvek ispituju koja je veza između ED i određene vrste antidepresiva – prvenstveno onih iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI).
Praksa pokazuje da skoro 73% korisnika SSRI iskusi probleme u seksualnom funkcionisanju. Lekari s druge strane to povezuju sa biološkim odgovorom organizma na „otupljujuće“ dejstvo antidepresiva. U najvećem broju slučajeva, seksualna funkcija se poboljšava sa prestankom njihovog uzimanja.
Uprkos tome, ova nuspojava u nekim slučajevima ostaje i kao trajna posledica. Kada je uočeno da postoji i biološki uzrok, naučnici su skovali termin PSSD, tačnije – post SSRI seksualna disfunkcija.
Pošto je rizik za PSSD primećen relativno skoro, istraživači i dalje pokušavaju da otkriju koliko se često javlja kao neželjeno dejstvo antidepresiva. Ipak, dosadašnje studij„`e imaju nekoliko manjkavosti: rizik je procenjen samo kod muškaraca za koje se već zna da pate od ED, kao i kod onih kojima su bili prepisani inhibitori fosfodiesteraze tipa 5(PDE5).
To znači da su u istraživanjima izostavljeni muškarci koji nisu koristili lekove za potenciju. Nisu, osim toga, obuhvaćeni ni ostali vidovi seksualne disfunkcije poput oslabljene seksualne želje i poteškoća u postizanju orgazma.
Međutim, pokazalo se da je bar jedan od 216 zdravih muškaraca, 12 meseci nakon prestanka uzimanja SSRI, imao i prepisan recept za neki od inhibitora PDE5. Ovaj procenat (0.46%) je zatim upoređen sa procentom obolelih od ED u opštoj populaciji (0.0043%), nakon čega se ispostavilo da korisnici antidepresiva imaju oko 100 puta više šanse da pate od erektilne disfunkcije.
Istraživači su posmatrali i faktore kao što su starosna dob, ekonomski status, indeks telesne mase (BMI) i, naravno, da li su ispitanici patili od depresije i anksioznosti. Kod muškaraca koji su koristili antidepresive, učestalost ED je bila tri puta veća nego u opštoj populaciji.
Ovo nisu jedine manjkavosti ranijih studija. U njima su učestvovali samo muškarci kojima je prepisan neki vid tretmana za ED. To znači da rizik nije mogao biti procenjen bez podataka da su se (zvanično) lečilli od seksualne disfunkcije.
Veću učestalost PSSD je pokazala jedna studija iz 2022. godine. Od 12.302 hiljade muškaraca starosti između 21 i 49 godina, njih 866 je, osim SSRI, uzimalo i triciklične antidepresive. Međutim, i u ovom slučaju je reč o malom broju pretežno zdravih muškaraca: bez utvrđenih zdravstvenih tegoba, nepušača, onih koji nisu zloupotrebljavali alkohol i narkotike ili muškaraca koji nisu uzimali neku drugu vrstu lekova čije su posledice povezane sa seksualnom disfunkcijom kao nuspojavom. Iako je četvorici učesnika studije nakon toga prepisana terapija za ED, u ispitivanju su isključene i dijagnoze psihijatrijskih poremećaja.
Prema tome, u ovom slučaj nema čak ni podataka da je dotična grupa ispitanika uopšte patila od depresije ili anksioznosti. Ipak, istraživači napominju da PSSD predstavlja ozbiljnu nuspojavu u slučaju uzimanja antidepresiva iz grupe SSRI, te da bi lekari svakako trebalo da informišu pacijente o njihovim potencijalnim neželjenim dejstvima.