Prema zvaničnoj statistici, nemogućnost da tokom intimnog odnosa dožive vrhunac pogađa oko 10% muškaraca. Iako se brojka možda ne čini značajnom, ovakva pojava je još jedan u nizu razloga zbog kojih ispašta kvalitet seksualnog života.
Osim termina anorgazmija, stručnjaci imaju još nekoliko naziva: orgazmička disfunkicija, orgazmički poremećaj ili orgazmička inhibicija. Pritom, praksa pokazuje da stvarni postotak muškaraca sa ovim problemom često varira. Isto se odnosi i na njene uzroke – među njima se navode i organski i psihološki, s tim da se u najvećem broju slučajeva ovo ispostavi kao psihološki problem.
Sva lica anorgazmije
Kada se govori o anorgazmiji, stručnjaci i ovde razlikuju nekoliko vrsta. Tako primarna anorgazmija podrazumeva da muškarac tokom života nikada nije iskusio orgazam. Sekundarna anorgazmija, pak, karakteristična za osobe koje su u tokom života regularno doživljavale vrhunac, ali su to u određenom trenutku prestale.
Postoje i slučajevi kada je vrhunac moguće postići isključivo u specifičnim seksualnim položajima (relativna anorgazmija) ili u određenim situacijama ili okolnostima (situacijska anorgazmija). Na sličan način mogu varirati i simptomi ovog poremećaja. Ponekad se tokom orgazma mogu javiti neugodne fizičke senzacije, dok pojedini muškarci, uprkos ejakulaciji, nisu u mogućnosti da dožive seksualno uzbuđenje.
Gde se najčešće krije uzrok problema?
Kada je reč o uzrocima anorgazmije, stručnjaci navode da su oni u čak 90% slučajeva psihološki. Najčešće je reč o anksioznosti u pogledu seksualnih performansi. Veću sklonost anorgazmiji imaju muškarci sa niskim samopoštovanjem, kao i oni koji u seksualni odnos ulaze sa prevelikim očekivanjima.
Izostanak vrhunca se može javiti i kao prolazna neprijatnost. Na spontanost i opuštenost svakako utiče i akutni stres, što se uglavnom smatra „privremenim“ faktorom. Pored toga, seksualni život često trpi i kada dođe do problema u partnerskom odnosu. Tome najviše doprinosi neslaganje među partnerima, kao i doživljaj monotonije u seksualnim relacijama. S druge strane, anorgazmija pogađa i osobe koje su tokom rane mladosti doživele traumu i seksualno zlostavljanje, ili su razvili negativna uverenja o seksualnosti.
Ništa manje bezazleni nisu ni organski uzroci. Do anorgazmije, naime, dolazi i usled zdravstvenih problema koji ostavljaju posledice na seksualnu funkciju – poput dijabetesa, povrede kičmene moždine, hipertenzije, hroničnih bolova, multiple skleroze ili narušene ravnoteže hormona. Lekari pritom upozoravaju da anorgazmija može nastati i zbog konzumiranja pojedinih lekova, alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Kako ponovo probuditi osećaj užitka?
Kada nemogućnost postizanja vrhunca počne da remeti intimni život, prva adresa je svakako lekarska ordinacija. Tretman anorgazmije prvenstveno zavisi od uzroka: ukoliko su oni fizičke prirode, on se određuje tako da cilja bolest ili stanje koje utiče na seksualnu funkciju.
Kada se, pak, isključe organski faktori, muškarcima se savetuje odlazak kod psihoterapeuta ili seksualnog terapeuta. To svakako ne znači da kroz ovaj proces moraju da prolaze sami –od značajne pomoći može biti bračno savetovanje i odlazak kod terapeuta sa partnerom, gde se na uzroci problema rešavaju kroz razgovor i seksualnu edukaciju.