Svi znamo koliko nam izlaganje stresu stvara neprijatnost – napeti smo, nervozni, muku mučimo sa koncentracijom i spavanjem, uočavamo promene u apetitu… Ali, to je i dalje samo delić onoga što stres čini našem telu. S druge strane, nije ni svaki stres isti: nekada ga osećamo u situacijama koje su kratkotrajne i rešive, ali se sve češće dešava da nam je stres redovni pratilac svakodnevnog života.
Koliko god da smo otporni na različite stresne situacije, činjenica je da ćemo ih pre ili kasnije osetiti na svojoj koži. Ono što većina ljudi i dalje stavlja u neki drugi plan, jeste uticaj stresa na intimni i seksualni život. Činjenica je i da toga nisu spašeni ni muškarci ni žene. Kod muškaraca je taj problem, ipak, donekle „vidljiviji“, jer se, bez (naizgled) očitog uzroka, odražava na njihov libido i potenciju.
Razlog zbog koga se stres smatra neprijateljem potencije, jeste taj što je teško izdvojiti samo jednu negativnu posledicu stresa. Drugim rečima, on se može odraziti kako na naše fizičko zdravlje, tako i na našu psihu, pa i na emocionalno stanje. Iako se posledice prekomernog izlaganja stresu kod svakoga ispoljavaju na drugačiji način, postoje ipak zdravstvene sfere koje stres najčešće „napada“.
- Hormonska ravnoteža: kada smo pod dugotrajnim i intenzivnim stresom, naše telo reaguje tako što luči veću količinu kortizola. Usled toga kod muškaraca dolazi do smanjenog lučenja testosterona, hormona koji je, između ostalog, ključan za seksualnu funkciju i libido. U fiziološkom smislu, ovo se može odraziti na smanjenu želju za seksualnim odnosima, ali i na poteškoće sa postizanjem i održavanjem erekcije.
- Kardiovaskularni sistem: povišeni krvni pritisak i suženje krvnih sudova su, takođe, česte posledice izloženosti stresu. Ukoliko je ta izloženost kratkotrajna, ona ne mora nužno dovesti do većih kardiovaskularnih problema. Međutim, problem nastaje kada periodi pod stresom dugo traju, a naše telo ne uspeva da se adekvatno izbori sa posledicama. Kod muškaraca tada može doći do smanjenog protoka krvi do penisa, pa je veća verovatnoća da će se suočiti i sa otežanim postizanjem erekcije.
- Problemi sa spavanjem: kada se poremete ciklusi spavanja i budnosti, nećemo osetiti samo pojačan umor, razdražljivost i manjak energije. Zdrav noćni san je ključan i za proizvodnju hormona, pa kada ne spavamo dovoljno, smanjuje se i lučenje testoterona – što ima direktne efekte i na seksualnu funkciju.
- Psihološke posledice: anksioznost, depresivnost, nagle promene raspoloženja, pad koncentracije, smanjena motivacija – u određenim slučajevima, zajednički imenitelj za sve ove simptome bi mogao biti upravo stres. Osim što u manjoj ili većoj meri mogu da otežaju svakodnevno funkcionisanje, psihološke posledice stresa mogu izazvati dodatnu napetost među partnerima. Sem toga, osobe koje su pod stresom, usled pojačane brige i iscrpljenosti, mogu iskazivati i manjak želje za seksualnim kontaktom.
Pošto je uticaj stresa na psihofizičko zdravlje dosta kompleksan, to znači i da ga ne bi trebalo shvatati olako. Isto važi i kada primetimo da se stres odražava na naše seksualno zdravlje: posledice mogu biti direktne ili indirektne, ali svakako zahtevaju da im se ozbiljno posvetimo. U tome nam mogu pomoći različite tehnike upravljanja stresom: od fizičkih vežbi i tehnika opuštanja, do psihoterapije i vođenja računa o zdravoj ishrani. Ukoliko ipak primetimo da nam neki od ovih simptoma otežavaju svakodnevicu, razgovor sa lekarom je dobar početak kako da te simptome i olakšamo.