Ako vam je ovih dana (pre)toplo, verovatno imate nove najbolje prijatelje – klima uređaj i rashlađene napitke. Iako toplotnih talasa na godišnjem nivou još uvek ima „samo“ 4 ili 5, predviđanja za budućnost nisu nimalo optimistična. Letnje temperature do 40°C već su u domenu nove normalnosti, a njihove posledice ćemo neminovno osećati i u budućnosti.
Uveliko se već govori i o uticaju klimatskih promena na fizičko i mentalno zdravlje. Po pravilu, najviše ih osećaju hronični bolesnici, iako i zdravim osobama postaje sve teže da se zaštite. Ali, poslednjih nekoliko godina su se pojavile i studije koje se bave efektom globalnog zagrevanja na muško reproduktivno zdravlje.
Iako se ova veza još uvek intenzivno istražuje, već sada se može reći da postoje brojni načini na koje promene klime i okruženja utiču na muškarce u reproduktivnom periodu. Tako se, na primer, govori o vezi između ekstremno visokih temperatura i smanjenog kvaliteta sperme. Većini muškaraca je poznato da toplota nije prijatelj testisa, jer njihovo duže izlaganje toploti smanjuje broj spermatozoida. Iako ih klima uređaji donekle mogu spasiti „pregrevanja“, i dalje je nemoguće sasvim pobeći od ekstremno vrelih leta.
Ovo je zaključak i jedne studije iz 2022. godine, koja se bavila upravo efektima temperaturnih promena na kvalitet sperme. Sve to bi moglo da znači da će se muškarci ubuduće češće suočavati sa problemima poput neplodnosti. Međutim, temperatura vazduha nije jedini razlog za brigu – dokazano je da globalno zagrevanje doprinosi i pogoršanju vazdušnog zagađenja.
Drugim rečima, osim pojačanog UV zračenja, vazduh je bogatiji i mnogo većim brojem PM čestica i teških metala. U isto vreme, ovo nije prvi put da naučnike brine njihov efekat na mušku plodnost.
Time se bavila jedna meta-studija iz tekuće, 2025. godine. U njoj je upoređeno 17 različitih istraživanja, u kojima je učestvovalo više od 24.000 muškaraca. Parametri na koje se posebno obratila pažnja su zapremina sperme, koncentracija spermatozoida, kao i njihov broj i pokretljivost. Međutim, ova meta-studija je pokazala da zagađenje doprinosi i takozvanoj fragmentaciji DNK, odnosno, oštećenju genetskog materijala unutar jezgra spermatozoida.
Tu još uvek nije kraj potencijalnim opasnostima pojačanog zagađenja. Zagađivači imaju veliki uticaj i na zdravlje u celini, budući da su povezani sa poremećajem rada endokrinog sistema. Zbog toga se posledice odražavaju na pravilan rad hormona, koji takođe imaju svoju ulogu u seksualnoj i reproduktivnoj funkciji.
U isto vreme, naučnike brinu i efekti globalnog zagrevanja na kvalitet hrane. Emisija ugljendioksida je u porastu, a u stopu je prate i dugi, sušni periodi. Zbog toga se na duže staze može očekivati da će u namirnicama biti primetan manjak hranljivih materija. Ako znamo da je pravilna ishrana važna i za muško seksualno zdravlje, jasno je da je problem klimatskih promena daleko veći od isključivo ekološkog. Naučnici, s druge strane, tvrde da studije još uvek obiluju mahom indirektnim dokazima. Ipak, već sada se slažu i sa time da postoji dovoljno razloga da se o ovom problemu govori sve više – i sve glasnije.