Kada se suoče sa poteškoćama u ostvarivanju potomstva, prvo pitanje koje parovi postavljaju jeste – zbog čega se to dešava? Odgovor je, međutim, često dosta složen, baš kao i način na koji se do njega dolazi. Lekarski pregledi i testiranja su svakako nezaobilazni u tom procesu, ali postoji jedno stanje koje nedvosmisleno ukazuje na uzrok nemogućnosti začeća.
Ovo stanje se naziva azoospermija i karakteriše je potpuni izostanak spermatozoida u ejakulatu. Drugim rečima, muški reproduktivni sistem nije u stanju da proizvede dovoljno spermatozoida, ili nije u mogućnosti da ih proizvede uopšte. Iako azoospermija može u značajnoj meri da utiče na plodnost, njena dijagnostika i tretman takođe mogu biti kompleksni.
Pre svega, lekari razlikuju dva tipa azoospermije: opstruktivnu i neopstruktivnu. Kod opstruktivne azoospermije, iako se spermatozoidi normalno proizvode u testisima, postoje fizičke prepreke koje ometaju njihovu putanju. Te prepreke se javljaju usled različitih faktora – na primer, infekcija ili fizičkih povreda, ali i usled hirurških zahvata (kao što je vazektomija) ili kongenitalnih poremećaja (kada postoji blokada kanala u kojima se prenose spermatozoidi).
S druge strane, neopstruktivnu azoospermiju karakteriše problem sa proizvodnjom spermatozoida u samim testisima. Ovaj tip azoospermije se smatra komplikovanijim, pre svega, zbog potencijalnih uzroka nepravilnog rada testisa.
Među tim uzrocima mogu biti genetski poremećaji, poput Klinefelterovog sindroma – stanja u kome kod muškaraca postoji jedan X hromozom više. Uzrok je moguće pronaći i u poremećaju funkcije testisa, koji može nastati usled proširenih vena (varikokela) u skrotumu. U tom slučaju, varikokele povećavaju temperaturu u testisima i na taj način ometaju proizvodnju spermatozoida.
Hormonski disbalans se takođe navodi kao jedan od mogućih faktora, prvenstveno zbog toga što su hormoni ključni u proizvodnji spermatozoida. No, na ovaj tip azoospermije mogu uticati i pojedini spoljašnji faktori, kao što su alkohol, narkotici, izloženost toksinima, pa čak i hronična izloženost stresu.
No, da bi se utvrdilo da li je zaista reč o azoospermiji, lekar će najpre predložiti spermogram, odnosno, analizu ejakulata. Ukoliko se uoči nedostatak spermatozoida, naredni korak jeste da se utvrdi tačan uzrok. Za to je, pak, potrebno sprovesti i dodatna ispitivanja:
- Hormonski testovi – odnosno, utvrđivanje nivoa hormona kao što su testosteron, FSH (folikulo-stimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon)
- Genetsko testiranje – odnosno, proverava se da li postoje određeni genetski poremećaji koji bi mogli uticati na plodnost
- Testiranje opstrukcije – odnosno, snimanje (najčešće ultrazvukom) koje će pokazati da li je došlo do blokade u reproduktivnim putevima
Svakako, od uzroka azoospermije će zavisiti i pristup njenom lečenju. Ukoliko se radi o opstruktivnoj azoospermiji, važno je ponovo uspostaviti nesmetan protok spermatozoida. To se najčešće omogućava hirurškim zahvatom sa ciljem da se uklone blokade u reproduktivnom sistemu. U pojedinim slučajevima, moguće je spermatozoide uzeti direktno iz testisa, i to uz proceduru koja se naziva MESA (mikrodisekcija epididimalne aspiracije).
Lečenje neopstruktivne azoospermije je, pak, nešto složenije. Ukoliko se ustanovi da testisi proizvode spermatozoide, ali se oni ne pojavljuju u ejakulatu, moguće je pokušati sa takozvanom TESE procedurom (testicular sperm extraction). Međutim, ukoliko testisi uopšte ne proizvode spermatozoide, mogućnosti su donekle ograničene. Tada se može razmišljati o tehnikama potpomognute oplodnje, kao što je donacija spermatozoida ili testiranje plodnosti partnerke.
Najzad, iako je reč o stanju koje mnogim parovima otežava ostvarivanje potomstva, lekari se slažu sa time da ne treba gubiti nadu. Uz tačno postavljenu dijagnozu i odgovarajuću terapiju, moguće je ove prepreke i prevazići – ali, prvi korak u tome svakako mora biti poseta lekaru.