P: Zdravo, volela bih da znam da li mogu nekako da pomognem svom decku. U vezi smo jos relativno kratko i primetila sam kod njega da je slabo zainteresovan za intimu. Inace je predobar decko samo kao da izbegava bilo kakvu inicijativu da budemo bliski, u seksu pogotovo. Mozda da pomenem da je imao traumatican dogadjaj, roditelje je izgubio u saobracajci. Ja sam ga upoznala posle toga i imam razumevanja bilo bi mi glupo da ga ’teram’ da se promeni ili odjednom bude otvoreniji. Volela bih samo da znam kako da reagujem jer bi ovo njegovo ponasanje moglo da utice na nasu vezu a to je nesto sto ne bih zelela.
O: Poštovana, s obzirom na okolnosti, odnosno širu situaciju koju ste opisali, ovo je možda pre tema za neki vid psihološkog savetovanja i podrške, nego što je direktno vezano za problem seksualne funkcije. Kontekst koji ste dali je veoma važan: Vaš dečko je prošao (a i dalje prolazi) kroz teške životne okolnosti i deluje da je gubitak roditelja za njega još uvek „svež“. S te strane, potpuno je za očekivati da je nakon toga fokusiran na prevazilaženje gubitka, dok ostali aspekti, poput intimnosti i zaljubljenosti, padaju u drugi plan. Vaša podrška u svemu tome nije beznačajna, bez obzira na to što naoko deluje da je druga strana nezainteresovana za bliskost.
S druge strane, postoji način da mu skrenete pažnju, a da to ne deluje kao da ga „forsirate“. Na primer, možete pomenuti da ste primetili da retko iskazuje inicijativu za bliskošću i da Vas to u trenutnoj fazi veze zbunjuje. Drugim rečima, možete pokušati da inicirate razgovor na ovu temu bez pritiska i osuđujućeg tona. U međuvremenu, bliskost se može graditi i na druge načine – kroz zajedničko provođenje vremena i zajedničke aktivnosti koje ne uključuju nužno seksualnu bliskost.
Takođe, svom partneru možete dati do znanja da ste tu za njega kada bude spreman da podeli sa Vama emocije. Svaka osoba se sa gubitkom suočava na sopstveni način i to je, takođe, sasvim normalno. O nekom izraženijem problemu možemo govoriti ukoliko period tugovanja nesrazmerno dugo traje – odnosno, kada određena ponašanja (depresivnost, nesanica, povlačenjenje ili izolacija, nezainteresovanost za svakodnevne stvari i slično) traju do godinu dana ili duže nakon traumatičnog događaja, a kod osobe se ne primećuje pomak iz te faze. U tom slučaju, preporuka bi bila da se Vaš partner obrati stručnjaku za mentalno zdravlje, koji bi mu pomogao da se na zdrav i konstruktivan način izbori sa datom situacijom.