Dijagnoza koju niko ne želi da čuje: tako se u nekoliko reči može definisati reč „tumor“. Sa razlogom se od ove bolesti strahuje, kako zbog neizvesnosti koju nosi, tako i zbog dugotrajnog i iscrpljujućeg lečenja.
Jedna vrsta tumora je, ipak, relativno retka. Reč je o raku testisa, oboljenju koje na godišnjem nivou pogađa oko 70 hiljada muškaraca. Iako je njegova pojava ređa u poređenju sa drugim vrstama tumora, važno je poznavati faktore koji povećavaju taj rizik.
Da li je strah opravdan?
Jedan od razloga zbog kojih rak testisa izaziva strah jeste i činjenica da se pretežno javlja kod muškaraca mlađe dobi – naročito između 15. i 40. godine života.
Među najpoznatije faktore rizika stručnjaci navode nespušten testis. Ovo stanje je još poznato kao kriptorhizam i nastaje kada se, tokom ranog razvoja, jedan ili oba testisa ne spuste u mošnice.
Urolozi u tom slučaju mogu da predlože hiruršku korekciju, koja posledično smanjuje i rizik od nastanka kancera. Međutim, prema navodima američkog Nacionalnog instituta za rak, kao i britanskog Instituta za istraživanje raka, operacija ne otklanja ovaj rizik u potpunosti.
Taj podatak je delimično moguće pripisati i porodičnoj istoriji bolesti, još jednom značajnom faktoru pri oboljevanju od raka testisa. Dakle, ukoliko su njihovi očevi ili braća i sami oboleli od ove bolesti, muškarci imaju veći rizik u odnosu na opštu populaciju.
Rizik se, takođe, povećava kod muškaraca koji su već preležali rak jednog testisa – u tom slučaju, postoji veća verovatnoća da se bolest razvije i na drugom.
Rizik ne znači izvesnost bolesti
Interesantno je da rak testisa zaista „ne mari za godine“, budući da najčešće pogađa mlađe odrasle muškarce i adolescente. Ovo ga u nekoj meri razlikuje od drugih maligniteta, koji su češći u poznijim godinama.
Sa druge strane, rizik od ove vrste tumora se povezuje i sa pojedinim urođenim i genetskim stanjima. Jedno od njih je Klinefelterov sindrom, kod kojeg se muškarci rađaju sa jednim dodatnim X hromozomom.
Druga istraživanja ukazuju na povezanost raka testisa sa pojedinim razvojnim poremećajima mokraćno-polnog sistema. Primera radi, kao mogući faktor rizika se navodi hipospadija, urođena anomalija kod koje je otvor mokraćne cevi lociran na vrhu penisa.
Nemoguće je, ipak, potvrditi faktore za koje bi se pretpostavilo da mogu da utiču na razvoj bolesti. Na prvom mestu, to su način života i različiti spoljašnji uticaji, poput štetnih navika koje uključuju pušenje ili manjak fizičke aktivnosti. Isto se odnosi na povrede testisa – svi ovi aspekti jesu proučavani u vezi sa rakom testisa. Međutim, za sada ne postoji dovoljno jasnih dokaza da se uobičajene životne navike direktno povežu sa njegovim nastankom.
Pored toga, medicina svakako poznaje dovoljno izuzetaka od pravila. To što faktori rizika postoje kod određene osobe, ne znači da će ona sigurno oboleti. Isto tako, rak testisa se može razviti i kod osoba koje nemaju poznate faktore rizika.
Upravo zbog toga, važno je obratiti pažnju na promene kojih nije ranije bilo: na kvržice i čvoriće, uvećanje jednog ili oba testisa ili na osećaj težine u njima. Takve promene ne znače da je sigurno reč o malignitetu, ali svakako zahtevaju pažnju i lekarski pregled.