„Ne preporučuje se osobama mlađim od 18 godina“ – ovakvo i slična upozorenja se ponekad mogu naći u uputstvima za upotrebu lekova za potenciju. Uprkos tome, određen broj ljudi je sklon da takve napomene ignoriše, verujući da im se ne može dogoditi ništa loše.
S jedne strane, ispostavlja se da su često u pravu: većina lekova za potenciju, prvenstveno ukoliko su zvanično odobreni za upotrebu, smatra se bezbednim za korišćenje. Jedan od osnovnih uslova je, međutim, taj da osoba nema ozbiljnijih poteškoća sa zdravljem.
Upravo zbog toga, od korišćenja lekova za potenciju najmanje prezaju osobe mlađe dobi. Često su to upravo adolescenti, iako je upozorenje sa početka teksta namenjeno baš njima. Ali, preporuka je tu sa razlogom – ono što neretko izostaje jeste objašnjenje zbog čega je to tako.
Kao što znamo, mlad organizam prolazi kroz niz razvojnih promena. Iako adolescente po pravilu smatramo zdravim i izdržljivim, njihov organizam još uvek nije razvijen u toj meri kao organizam zdrave odrasle osobe. To, sa druge strane, znači da mu nedostaje kapaciteta da se „nosi“ sa dejstvom određenih lekova, među kojima su i lekovi za potenciju. Iz tog razloga, njihovo korišćenje kod adolescenata može izazvati niz štetnih posledica.
- Seksualna disfunkcija: Iako lekovi za potenciju imaju za cilj da (privremeno) poboljšaju seksualnu funkciju, istina je da kod većine adolescenata za time ne postoje medicinski opravdane potrebe. To, naravno, ne znači da se adolescenti neće nikada suočiti sa neprijatnostima u spavaćoj sobi – razlika je u tome što te neprijatnosti mahom imaju psihološke uzročnike. Nerealna očekivanja, anksioznost, pritisci okoline ili potreba za dokazivanjem su neki od glavnih razloga zbog kojih adolescenti potežu za ovim lekovima. Međutim, njihova česta i neopravdana upotreba može dovesti do kontraefekta: na duže staze, razvija se uverenje da je zadovoljavajući seksualni odnos nemoguć bez lekova. Pritom, pravi uzročnici ostaju neidentifikovani i mogu doprineti seksualnim poteškoćama u starijem dobu.
- Uticaj na hormone: Jedan od razloga zbog kojih je adolescentski period toliko buran tiče se i onoga što bi mnogi kolokvijalno nazvali „divljanjem hormona“. To se posebno odnosi na seksualne hormone (testosteron, dihidrotestosteron, androstendion), mada ne treba izostaviti ni one koji su odgovorni za ostale telesne procese: rast, metabolizam, apetit i san. Za pravilan rad hormona potrebno je, između ostalog, i neometano funkcionisanje kardiovaskularnog sistema. Međutim, lekovi za potenciju utiču upravo na cirkulaciju i krvne sudove, zbog čega može biti narušena ravnoteža i rad hormona. S te strane, uzimanje lekova za potenciju u periodu adolescencije može ostaviti i dugoročne posledice na fizički i seksualni razvoj.
- Povećan rizik za nastanak nuspojava: Kao što je već pomenuto, organizam adolescenata se razlikuje od organizma odrasle osobe – telo se i dalje razvija, što znači da neće na identičan način reagovati na lekove i supstance namenjene odraslima. Iz tog razloga, adolescenti su podložniji i pojavi neželjenih reakcija na lek. Kardiovaskularni sistem je među prvima „na udaru“, budući da lekovi za potenciju mogu izazvati nagli pad krvnog pritiska usled širenja krvnih sudova i pojačanog protoka krvi. Kao posledica toga, veći je rizik da dođe do vrtoglavice, problema sa disanjem, malaksalosti, pa čak i nesvestice. Sem toga, veća je i učestalost pojave alergijskih reakcija na neki od sastojaka leka, kao i problema sa vidom – osetljivost na svetlost, smanjena oštrina vida, pa i njegov privremeni gubitak. Sve ove reakcije mogu biti naročito opasne ukoliko do njih dođe iznenada.
- Sklonost ka zloupotrebi: Ovaj problem u većini slučajeva počinje potpuno bezazleno: lekovima za potenciju se najpre pribegava rekreativno, u cilju povećanja samopouzdanja ili usled pritiska među vršnjacima. Ipak, iz medicinskog ugla i dalje ne postoji opravdan razlog za njihovo korišćenje. Zloupotrebom se može smatrati i nepridržavanje uputstva za upotrebu, bilo da je reč o doziranju, učestalosti korišćenja leka ili kombinovanje različitih lekova, a bez da je između dva uzimanja prošlo dovoljno vremena kako bi se njihovo dejstvo prirodno povuklo. Još veći problem nastaje kada se lekovi za potenciju kombinuju sa alkoholom i narkoticima. U isto vreme, ne treba zaboraviti da na tržištu postoje i preparati čija bezbednost nije dovoljno (ili uopšte) proverena. Sva ova ponašanja mogu dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje, a na duže staze, i do hroničnih zdravstvenih problema.
Zbog svega ovoga, više su nego opravdani razlozi zbog kojih se lekovi za potenciju ne preporučuju svima. To se, između ostalog, odnosi i na adolescente, koji su u fizičkom, psihološkom i emocionalnom pogledu još uvek u fazi razvoja. Samim tim, zadatak lekara i farmaceuta je da naglase da su ovi lekovi namenjeni prvenstveno osobama kod kojih za time zaista postoji medicinska potreba, te da se nipošto ne ignorišu preporuke i uputstva za njihovo korišćenje.