Kada bismo nabrojali namirnice koje negativno utiču na potenciju, lista bi bila prilično duga – od masne hrane i šećera, do prženih đakonija i industrijskih prerađevina. Ne bismo time rekli ništa novo, mada nije na odmet s vremena na vreme preispitati svoje prehrambene navike. Ono što u poslednje vreme zabrinjava stručnjake, jesu trendovi koji, po svemu sudeći, ne idu u dobrom pravcu.
Iako taj podatak sam po sebi nije iznenađujuć, pažnju privlači to što se on ne dešava sasvim izolovano. To potvrđuje i novo istraživanje objavljeno u američkom časopisu „Nature climate change“.
Naučnici su, naime, posmatrali prehrambene navike ljudi u svetlu još jednog „bauka“ novog doba: klimatskih promena. Njihova studija pokazuje da, paralelno sa porastom temperature, Amerikanci sve češće posežu za hranom bogatom šećerom.
Tako su, osim drugih rizika koje nose, topli dani postali okidač za pojačano konzumiranje sladoleda i zaslađenih napitaka. Studija je, takođe, pokazala da apetit za slatkišima najviše raste kada su temperature u rasponu od 12 do 30 stepeni Celzijusa.
Nešto drugačiji zaključci se mogu izvući tokom perioda ekstremnih vrućina. Iako je konzumiranje šećera tada u padu, stručnjaci su se fokusirali na ukupni trend – a on nedvosmisleno pokazuje da globalno zagrevanje vodi ka značajnom porastu unosa šećera.
Studija je, za sada, obuhvatila samo američku populaciju. Samim tim, ostaje pod znakom pitanja da li se slični trendovi primećuju i u drugim delovima sveta. No, stručnjaci su po pitanju američke ishrane izneli još jedan zabrinjavajuć podatak: u poređenju sa periodom od pre 15 godina, danas se unos šećera među Amerikancima popeo na više od 358 miliona kilograma godišnje.
Kao najveći problem naučnici ističu i posledice po zdravlje nacije. Rizik od gojaznosti, dijabetesa i bolesti srca je u konstantnom porastu, a sve ove promene, iako naizgled spore, biće sve teže zaustaviti. Toga se najviše pribojavaju i stručnjaci, zaključujući da „klimatske promene ne utiču samo na našu okolinu, već i na naše navike u ishrani“. Ako pritom znamo da se hronične bolesti odražavaju i na seksualno zdravlje, nije teško zaključiti da iz ovog domino efekta neće izostati ni porast problema sa potencijom.