Najčešći uzrok erektilne disfunkcije kod muškaraca u tridesetim i ranim četrdesetim godinama je, čini se, briga oko erektilne disfunkcije. Zašto je to tako?
Povećanje oglašavanja lekova za erektilnu disfunkcijudovelo je do toga da sve veći broj muškaraca preispituje svoju seksualnu moć. Urolozi su svedočili prvom talasu ove pojave, kada se sve veći broj muškaraca pomenute starosne grupe pojavljivao u njihovim ordinacijama, sa bojazni da ima erektilnu disfunkciju. To je dovelo do pitanja među lekarima da li je erektilna disfunkcija u porastu ili sve više muškaraca traži pomoć zato što se o ovoj temi konačno više govori. Za sada, niko zapravo ne zna koji broj muškaraca je pogođen erektilnom disfunkcijom, ili koji broj onih koji je inače nemaju brinu o tome da bi se sa njom mogli suočiti.
Ono što dodatno komplikuje ovo pitanje jeste činjenica da se erektilna disfunkcija može manifestovati na mnogo različitih načina.
„Erektilna disfunkcija ne definiše se samo kao nemogućnost postizanja ili održanja erekcije radi zadovoljavajućeg seksualnog odnosa,” objašnjava do Džejms Rosov, urolog i profesor na Medicinskom fakultetu Jejl i dodaje da nju, pod izvesnim okolnostima, može da izazove pijenje veće količine alkohola ili anksioznost u vezi toga kako će izgledati prvi seksualni odnos sa novim partnerom.
Drugim rečima, mlađi muškarac koji je nervozan zbog prvog seksa jer je popio previše i stariji muškarac koji ne može da doživi erekciju bez implanta, tehnički gledano, imaju erektilnu disfunkciju, ali među njima postoje brojne razlike. Telesna erektilna disfunkcija uključuje određene fiziološke uzroke, kao što su visok krvni pritisak, određeni lekovi kojima se leče depresija ili krvni pritisak, kao i rak prostate, dok psihološki uzroci erektilne disfunkcije ne moraju da budu prisutni sve vreme, a kod njih se uglavnom javljaju redovne jutarnje erekcije.
Visok broj muškaraca pogođen ovim problemom potvrđen je i u istraživanjima. U zavisnosti od uzroka na kom je rađeno istraživanje, brojke variraju od 3 do 76,5 procenata. Rosov kaže da se ne može sa sigurnošću tvrditi da je broj muškaraca koji imaju probleme sa potencijom u porastu, ali da istraživanja pokazuju da upotreba lekova za potenciju svakako jeste. Otkad je Viagra prvi put puštena u prodaju, 1998. godine, njena upotreba među muškarcima starosti od 18 do 45 godina porasla je za 312 odsto, a od tada je ona lek kom najviše raste prodaja, sa današnjom prodajom u vrednosti od milijardu dolara na godišnjem nivou. To može biti odraz dobre marketinške kampanje za ovaj lek, a ne stvarne učestalosti erektilne disfunkcije. Brojke koje pokazuju istraživanja takođe mogu biti pod uticajem dizajna samog istraživanja. Neka od njih se oslanjaju na kliničke podatke, a neka na onome o čemu izveštavaju sami ispitanici u anketnim istraživanjima.
„Muškarci su skloni da potcenjuju svoje seksualne teškoće kada se o njima izjašnjavaju putem ankete. Međutim, kada razgovaraju sa lekarom, češće govore istinu,” kaže klinički psiholog Danijel Šer.
Još jedan bitan faktor koji treba uzeti u razmatranje su godine. Dok su muškarci od 50 i više godina skloniji organski uzrokovanoj erektilnoj disfunkciji, mlađi muškarci češće iskuse onu koja je izazvana psihološkim faktorima, ali između ove dve grupe mogu postojati brojna preklapanja. Na primer, pad testosteronamože biti posledica očinstva i starenja, uz stres i nespavanje koji idu sa podizanjem dece, ali to ne mora uvek biti slučaj. Rosov navodi da postoji mnoštvo muškaraca koji imaju niži nivo testosterona uz normalne erekcije, kao i oni sa višim nivoom testosterona i problemima sa potencijom. ED kod mlađih muškaraca može, takođe, biti posledica gojaznosti ili pušenja, što se može rešiti uvođenjem zdravijih životnih navika. Ali, osim toga, najčešći uzrok erektilne disfunkcije kod muškaraca u tridesetim i ranim četrdesetim godinama je – briga o erektilnoj disfunkciji.
„Najsnažniji anti-erekcioni faktor je adrenalin. To znači da, ako ste anksiozni i otpušta se adrenalin, to može da dovede do problema sa potencijom,” kaže Rosov.
Ipak, još uvek nije ni praktično, niti odgovorno, sugerisati muškarcima da prestanu da brinu oko potencije. ED ima značajan negativan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje muškaraca, koji se proširuje na njihove partnerske odnose i sveukupan kvalitet života. Muškarci sa iskustvom erektilne disfunkcije skloniji su depresiji, niskom samopouzdanju i anksioznosti.
Novo istraživanje, na uzorku od 52 hiljade muškaraca širom sveta, pokazalo je da je ED povezana sa manjom produktivnošću na poslu i nižem kvalitetu života. Erektilna disfunkcija, takođe, može biti simptom problema sa srcem, pa briga oko potencije može da podstakne muškarce da odu kod lekara, pre ili kasnije. Ali, kad muškarci brinu oko ED to te mere da briga sama za sebe postane uzrok, onda je to samodestruktivno. Zato je preporučljivo ne razmišljati previše o tome šta se sve (loše) može (a ne mora) desiti.