Dok se veći deo muške populacije i dalje ustručava da priča o seksualnoj disfunkciji, u plasiranju i prodaji lekova za potenciju nema nikavog tabua. Preparata i lekova nikada nije bilo više, a slična je situacija i sa brojnim tretmanima za impotenciju.
To se najviše uočava kada je reč o alternativnim ili još nepotvrđenim metodama. Iako je činjenica da medicina napreduje, lekari su uvek spremni da pokažu dozu skepticizma.
Američki časopis „Urology times“ stoga je pitao trojicu doktora medicine – šta bi poručili pacijentima kojima se plasiraju inovativni tretmani za erektilnu disfunkciju?
Sva trojica se načelno slažu oko toga da se sve važne informacije mogu pronaći u preporukama Američke asocijacije urologa.
Dr Adžej Nanđa iz Kanzasa navodi da se u okviru ove asocijacije do tančina diskutuje o svim do sada odobrenim tretmanima. Problem je, međutim, u neproverenim metodama koje se oglašavaju ne samo putem interneta, već i u privatnim klinikama specijalizovanim za muško seksualno zdravlje.
Među nekima od njih su, na primer, terapija trombocitima ili tretman šok talasima. Dr Nanđa smatra da bi ovakve metode za sada trebalo smatrati eksperimentalnim, te da je potrebno još informacija da bi se mogli razmatrati kao standardni načini lečenja.
Zbog toga dr Nanđa preporučuje proverene metode: tablete za potenciju, penilne proteze, injekcije i vakuum uređaje koji dokazano imaju efekta. Za razliku od njih, o eksperimentalnim tretmanima nema dovoljno pouzdanih dokaza o tome da li su zaista efikasni. Prema mišljenju dr Nanđe, to znači da još nismo ni blizu toga da se odreknemo „male, plave pilule“.
Njegov stav deli i dr Vejn Kuang iz Novog Meksika. „Brojni modaliteti lečenja su još uvek u eksperimentalnoj fazi. Urolozi ipak moraju prihvatiti i nove tehnologije, ne samo da bi se objasnilo kako ovi tretmani funkcionišu, već i kolike su stope uspešnosti u lečenju i rizici po zdravlje“.
Dr Kuang naglašava da je važna i saradnja između urologa koji vode istraživanja i lekara u sektoru zdravstvene zaštite. Time se stiče bolji uvid u različite vidove terapije, na osnovu čega i lekari edukuju svoje pacijente o rešenjima koja su za njih najbolja.
Dr Kuang priznaje da je nemoguće ignorisati nekontrolisano plasiranje sve većeg broja lekova za potenciju. Međutim, problem je što se time ne uzima u obzir kompletno zdravstveno stanje pacijenta. „Da li je u pitanju samo nedovoljan protok krvi, ili ED kod nekih pacijenata upućuje na kardiovaskularne probleme? U ovom drugom slučaju“, navodi dr Kuang, „u lečenje bi trebalo uključiti i kardiologa, dok se urolozi bave individualnom dijagnostikom i prepoznavanjem određenog zdravstvenog problema“.
Dr Bruno Makado iz Arkanzasa takođe stavlja akcenat na rezultate kliničkih ispitivanja. Govoreći o terapiji šok talasima, navodi da studije za sada daju dobre rezultate – prema njegovom mišljenju, ovaj vid terapije pokazuje pozitivne efekte. Dr Makado je i sam zainteresovan za kliničku studiju sa ciljem prikupljanja rezultata, a primećuje da muškarci šok terapiju koriste u kombinaciji sa standardizovanim lekovima.
U tom slučaju postoji mogućnost i za uspešniji ishod lečenja. Ipak, „podataka za neke druge metode još uvek nema dovoljno. S druge strane, čak bi se i potvrđeni efekti terapije šok talasima mogli pokazati kao placebo efekat. To nije nužno loše, jer većina tretmana upravo ima za cilj da pacijenti osete poboljšanje“, zaključuje dr Makado.