Kada se povede reč o seksualno prenosivim bolestima, često mislimo da o njima znamo sve. Između ostalog, poznato nam je da su povezane sa nezaštićenim seksualnim odnosom, te da su upravo kondomi jedan od najboljih načina da sačuvamo intimno zdravlje. Međutim, postoje i široko rasprostranjene zablude – na primer, da sve seksualno prenosive bolesti (SPB) izazivaju neprijatne simptome.
Iako to jeste delimično tačno, mnogima i dalje može biti iznenađujuće da pojedine infekcije ne moraju da daju očigledne znakove. Upravo zbog toga, vredi se podsetiti i manje poznatih činjenica, a koje bi svaka seksualno aktivna osoba trebalo da zna.
Kondomi smanjuju rizik, ali ga ne eliminišu u potpunosti. Jedna od mana kondoma je u tome što ne pokrivaju celu genitalnu regiju. Kao posledica toga, pojedine infekcije – u prvom redu, herpes, HPV (humani papiloma virus) i sifilis, odnosno, one koje se prenose putem kože – mogu da se „provuku“ kroz nezaštićene delove. Bez obzira na to, kondomi se načelno smatraju najefikasnijom zaštitom i značajno smanjuju rizik od SPB.
Hlamidija je čest izazivač „tihih“ infekcija, naročito kod žena. Više od polovine zaraženih ovom bakterijskom infekcijom može da ne primeti simptome nedeljama, pa čak i mesecima. Ukoliko hlamidija ostane nelečena, vremenom može dovesti do komplikacija poput problema sa plodnošću. Upravo zbog toga, i ženama i muškarcima se preporučuju redovni ginekološki i urološki pregledi.
Pojedine SPB mogu da se prenesu poljupcem. Herpes i HPV, kao i sifilis (kada je u oralnoj fazi) mogu čak i putem poljupca da se prenesu sa zaražene osobe. Ovo se dešava ukoliko u usnoj duplji postoje lezije (sitna oštećenja tkiva) ili aktivna infekcija. Iako ovakvi slučajevi nisu česti, medicina potvrđuje da je i takav vid prenosa SPB moguć.
Pojedine SPB mogu da se prenesu preko kože koja izgleda potpuno zdravo. Da bi infekcija dospela do organizma, osoba uopšte ne mora znati da je nosilac infekcije. Naime, herpes i HPV mogu da se prenesu kontaktom sa kožominficirane osobe, čak i kada nema očiglednih simptoma ili vidljivih oštećenja. To znači da neko može biti zaražen a da to i ne zna – a zatim da prenese infekciju drugoj osobi.
Spermicidi mogu da povećaju rizik od infekcija. Da bi se zaštitili od neželjene trudnoće, pojedini parovi se odlučuju za upotrebu spermicida. To su hemijske supstance koje se pre odnosa unose u vaginu, a koje uništavaju spermatozoide ili ih onesposobljavaju da dođu do jajne ćelije. Međutim, pojedini spermicidi mogu da iritiraju sluzokožu vagine, pogotovo ukoliko kao aktivan sastojak sadrže nonoksilin-9. Usled iritacije može doći do mikropukotina u vaginalnom otvoru, što, paradoksalno, olakšava ulazak bakterija i virusa.
Kućni testovi za neke SPB su precizni kao i testovi u klinici. Iako poneki sumnjaju u njihovu preciznost, kućni testovi za pojedine SPB (uključujući HIV, sifilis, hlamidiju i gonoreju) imaju visok nivo pouzdanosti kada se koriste pravilno. Oni su dizajnirani tako da se test sprovodi putem pljuvačke, uzorka urina ili vaginalnog brisa, a mnogi ih vide kao diskretniju alternativu kliničkim testovima.
SPB mogu da utiču i na mentalno zdravlje. Nikome nije prijatno kada sazna da boluje od infekcije koja se prenosi seksualnim putem. Kod nekih osoba to može izazvati izraženi osećaj stida, ali i tendenciju ka socijalnoj izolaciji i pojačanu anksioznost. Ovo se još više odnosi na hronične infekcije kao što je genitalni herpes. Iz tog razloga, fizičko lečenje ne mora biti jedini vid terapije – u nekim slučajevima, jednako su važne i psihološka podrška i edukacija.