Mnogi ga ne bi povezali sa reproduktivnim zdravljem, ali medicinski stručnjaci će se složiti: zdravlje bubrega ne utiče samo za funkcionisanje organizma u celini, već je povezano i sa muškom potencijom. Štaviše, hronični bubrežni bolesnici su izloženi i do 40% većem riziku od pojave erektilne disfunkcije. U tom pogledu, bubrežne bolesti se pridružuju ostalim hroničnim oboljenjima koje, osim narušenog kvaliteta života, ostavljaju posledice i na seksualnu funkciju. Ali, zbog čega se to dešava?
Pre svega, bubrezi imaju važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. Budući da filtriraju krv i uklanjaju višak vode iz organizma, time održavaju ravnotežu tečnosti i elektrolita. Kada je ta ravnoteža narušena (a to se dešava ukoliko bubrezi ne funkcionišu pravilno), u telu može doći do povećanja zapremine krvi. Samim tim, povećava se i krvni pritisak koji, ukoliko je hronično povišen, ometa normalan protok krvi do penisa.
Pritom, regulacija krvnog pritiska zavisi i od količine natrijuma koji se iz organizma izbacuje pomoću bubrega. Isto se odnosi na otpadne materije u telu – kada dođe do njihovog prekomernog nakupljanja, rezultat je, takođe, povišeni krvni pritisak. Zadržavanje vode, koje je posledica zadržavanja natrijuma, problematično je i zbog toga što dovodi do nastanka otoka. Ova dva stanja zajedno – hipertenzija i otečenost – predstavljaju i rizik za nastanak erektilne disfunkcije.
Svakako, jedna od asocijacija na bubrežne bolesti jeste i da su one u nekim slučajevima posledica, a ne uzrok. Govorimo, naravno, o dijabetesu, koji karakteriše povišeni nivo šećera u krvi. Kod osoba koje su dugogodišnji dijabetičari, usled povišenog šećera dolazi do oštećenja malih krvnih sudova u bubrezima. Time se ujedno smanjuje i njihova sposobnost da filtriraju tečnost i otpadne materije u telu. Posebnu opasnost predstavlja nekontrolisana šećerna bolest, koja vremenom može dovesti do ozbiljnih oštećenja, pa i do zatajenja bubrega.
Čak i da se zanemari uticaj bubrežnih bolesti na kardiovaskularni sistem, ne treba zaboraviti da bubrezi igraju ulogu i u regulaciji nivoa hormona. U njima se luči enzim renin, koji utiče na proizvodnju aldosterona – hormona koga proizvodi nadbubrežna žlezda, a čija je glavna funkcija da poveća preuzimanje natrijuma i vode. Indirektno, problemi sa lučenjem aldosterona mogu da utiču i na nivo testosterona.
Zbog svega ovoga, nije neuobičajeno da kod bubrežnih bolesnika u nekom trenutku dođe i do razvoja problema sa potencijom. Štaviše, erektilna disfunkcija može biti (još jedan) simptom koji ukazuje na to da pravi uzrok ne leži u reproduktivnom zdravlju, već u nekom drugom hroničnom oboljenju. Ukoliko je bubrežna bolest već dijagnostikovana, nikako ne treba zanemariti savete i preporuke lekara – počev od terapije koja je prepisana, do redovnih zdravstvenih kontrola. Dobra vest je i da se bolesti bubrega mogu držati pod kontrolom, čime se smanjuju i rizici od ozbiljnijih zdravstvenih tegoba.