Po podacima britanskog Udruženja za multiplu sklerozu, čak 7 od 10 osoba sa ovom dijagnozom ima poteškoća u seksualnom funkcionisanju. Zbog čega je to tako, i da li MS nužno umanjuje kvalitet seksualnog života, odgovori su koje treba tražiti u načinu funkcionisanja nervnog sistema.
Pre svega, oba stanja (i multipla skleroza i ED) „počinju“ u centralnom nervnom sistemu. Za seksualno uzbuđenje su odgovorni signali koji iz mozga kroz kičmenu moždinu putuju do polnih organa. Kod osoba koje boluju od multiple skleroze dolazi do oštećenja nerava, što dovodi do blokade nervnih puteva.
Ovo se, pak, odražava na doživljaj seksualnog uzbuđenja, erekciju i orgazam. Međutim, delovi nervnog sistema pogođeni multiplom sklerozom ne moraju kod svakoga biti isti, pa se posledično mogu razlikovati i simptomi bolesti.
Slično je i sa njenim posledicama, što objašnjava zašto neki ljudi sa MS primećuju pogoršanje seksualne funkcije. Na to najčešće utiču tri faktora:
- Smetnje u prenosu nervnih signala – erekcija je složen proces koji zavisi od ravnoteže neuroloških signala, rada hormona i načina na koji se u telu reguliše protok krvi. Mozak najpre šalje signal mišićima penisa da se opuste, da bi se pojačao dotok krvi u penis i da bi moglo doći do erekcije.
Kada osoba boluje od MS, dešava se da oštećeni nervni putevi ometaju prenos signala i hormona do genitalija. Time se narušava i telesni mehanizam koji je odgovoran za postizanje i održavanje čvrstine penisa.
- Telesni simptomi – osobe sa MS mogu iskusiti simptome kao što su pojačan zamor, mišićna slabost, grčevi, nekontrolisano drhtanje ili nuspojave prepisane terapije (na primer, mišićnih relaksanata ili lekova koji ublažavaju grčeve). Ovo može u fizičkom smislu umanjiti sposobnost za seksualne performanse, jer utiče na čvrstinu i trajanje erekcije.
- Psihosocijalni faktori – anksioznost, stres ili depresivnost nisu retka pojava nakon dijagnoze hroničnih oboljenja sa neizvesnim tokom – što multipla skleroza svakako jeste. Psihološki faktori mogu doprineti teškoćama kako u seksualnom funkcionisanju, tako i u partnerskim vezama, te se posledično odražavaju i na samopouzdanje.
Da li će se i u kojoj meri ED ispoljiti kod nekoga ko pati od MS, zavisi od njenog trajanja i težine simptoma. Generalno se smatra da se rizik povećava sa napredovanjem bolesti, kao i da na seksualnu disfunkciju utiču faktori poput životne dobi i pridruženih zdravstvenih poteškoća.
Podrazumeva se i da dijagnostikovanje ED u ovom slučaju treba prepustiti lekaru (urologu). Pošto se oba stanja ispoljavaju kroz uticaj na psihofizičku dobrobit, tako bi i plan lečenja trebalo prilagoditi potrebama pojedinca.
Osobama koje se požale na ED mogu pomoći standardni lekovi za potenciju (tadalafil, sildenafil ili vardenafil). U nekim slučajevima su to i tretmani poput injekcija ili sintetičkih varijanti određenih hormonskih supstanci. U zavisnosti od trajanja i težine simptoma obe bolesti, postoje i opcije poput vakuumskih pumpi, implantanata i sličnih, trajnijih rešenja.
Još jedan razlog za konsultaciju sa lekarom je i taj što lekovi za potenciju ne moraju kod svakoga pokazati isti efekat. Multipla skleroza je, pre svega, kompleksno stanje, te se moraju uzeti u obzir svi faktori koji dovode do seksualne disfunkcije.