Znamo da bez njih telo ne bi moglo da funkcioniše. Koliko umeju da budu „nezgodni“, saznamo tek kada ih ima u manjku ili u višku.
Hormoni su saučesnici u većini naših telesnih funkcija. Kada osetimo i tako neugodne promene poput „gašenja“ erekcije, moguće je da se iza njih kriju upravo hormonske fluktuacije.
Naravno, hormoni nisu nužno odgovorni za sve seksualne probleme. Ponekad su ti problemi prolazni, a ponekad su posledica ozbiljnih hroničnih oboljenja. Zato je nemoguće nagađati o dijagnozama bez konsultacije sa lekarom, čak i kada prvo pomišljamo na očigledne uzroke.
Deo muške populacije će, ipak, stići do ordinacije endokrinologa, specijaliste koji se upravo bavi hormonskim procesima u telu. Iza erektilne disfunkcije, čak i promena u ejakulaciji, zaista mogu da se kriju metabolički ili hormonski poremećaji. Endokrinolozi među njima izdvajaju nekoliko „glavnih osumnjičenih“.
1. Testosteron. Sa razlogom se na ovaj hormon prvo pomišlja kada se jave problemi sa potencijom. Testosteron je važan za regulaciju seksualne želje, a njegov nedostatak je jedan od čestih uzročnika ED. Međutim, tegobe u postizanju erekcije nisu uvek znak nedovoljnog lučenja testosterona. Da bi se postavila ispravna dijagnoza, važno je uzeti u obzir odgovarajuće simptome, kao i dosledno snižene vrednosti ovog hormona. Zato je konačno mišljenje lekara potrebno potkrepiti ponovljenim jutarnjim merenjima nivoa testosterona.
2. Hormoni štitne žlezde. Ukoliko je funkcija štitne žlezde narušena, to se može odraziti na seksualnu želju i na sposobnost održavanja erekcije. Hipotireoza (usporen rad štitnjače) povezuje se u nekim slučajevima i sa odloženom ejakulacijom. Nasuprot tome, preuranjena ejakulacija može biti posledica hipertireoze (ubrzanog rada štitne žlezde).
3. Povišen prolaktin. Prolaktin je hormon prvenstveno povezan sa laktacijom (proizvodnjom majčinog mleka), ali kod muškaraca može posredno da utiče na reproduktivni sistem. Kada je njegov nivo izrazito povišen, prolaktin može potisnuti hormonske signale koji podstiču lučenje testosterona. Posledice mogu da variraju – od smanjenog libida i tegoba sa erekcijom, do poremećaja koji se dovode u vezu sa plodnošću. Jedan od mogućih uzroka povišenog nivoa ovog hormona jeste prolaktinom, dobroćudni tumor hipofize koji dovodi do nekontrolisanog lučenja prolaktina.
4. Insulin. Ovaj hormon često zaslužuje posebnu pažnju, budući da se povezuje sa hroničnim stanjima koja indirektno pogađaju seksualnu funkciju. Dijabetes, insulinska rezistencija i metabolički sindrom su bolesti koje, ukoliko se ne leče i ne kontrolišu, narušavaju zdravlje nerava i krvnih sudova. Usled toga vremenom može doći do otežanog postizanja i održavanja erekcije. Pored toga, gojaznost i poremećaji metabolizma mogu biti udruženi sa sniženim testosteronom.
5. Hormoni hipofize i nadbubrežnih žlezda. Poremećaji rada ovih žlezda su nešto ređi, ali obe proizvode niz važnih hormona – od hormona rasta, koji reguliše razvoj kostiju, mišića i funkciju metabolizma, do kortizola i adrenalina, koji učestvuju u telesnom odgovoru na stres. Posredno, neravnoteža u proizvodnji i nivoima tih hormona može da utiče i na seksualnu funkciju.
Upravo iz navedenih razloga, seksualne tegobe ne treba isključivo posmatrati kao izolovani događaj. U nekim slučajevima, one mogu biti prvi znak endokrinih promena koje zahtevaju detaljnu procenu. Lekarski pregled i ciljane hormonske analize su prvi koraci da se utvrdi uzrok problema, nakon čega je moguće predložiti odgovarajuću terapiju.