Iskrivljena slika o seksu, sklonost ka (seksualnoj) agresiji, poteškoće pri ejakulaciji ili smanjeni libido, samo su neke od štetnih posledica preteranog konzumiranja pornografije. Sa tim se slaže i veliki broj studija, dodajući tome i sve veću rasprostranjenost erektilne disfunkcije.
Međutim, šta ako istraživači nisu bili sasvim u pravu? Nekolicina njih predvođena Dejvidom Roulandom, profesorom psihologije sa Univerziteta Valparaiso u Indijani (SAD), dovela je u pitanje tezu da pornografija negativno utiče na potenciju i seksualno zadovoljstvo.
Profesor Rouland se vodio zaključkom da je u dosadašnjim istraživanjima primetio veliki broj metodoloških propusta. Namera mu je bila da se još jednom pozabavi tom temom, i to uz pomoć grupe od 3 i po hiljade muškaraca koji su popunjavali onlajn anketu.
Ispitanici prosečne starosti do 40 godina odgovarali su na pitanja vezana za demografske podatke, seksualnu orijentaciju, opšte zdravstveno stanje, a zamoljeni su da ocene i koliko vrednuju zadovoljstvo u partnerskim i seksualnim odnosima. Muškarcima su pritom postavljena pitanja koja se tiču stepena anksioznosti i depresije, ali i učestalosti masturbacije i gledanja pornografije.
Da bi dobili još jasniju sliku o ispitanicima, profesor Rouland i njegove kolege su procenjivali i učestalost njihovih problema sa erektilnom disfunkcijom i odloženom i preuranjenom ejakulacijom.
Interesantno je da su rezultati doveli u pitanje dosadašnja ispitivanja. Naime, muškarci koji su prijavili probleme sa potencijom, u proseku nisu provodili više vremena u gledanju pornografije. Nasuprot tome, faktori povezani sa većom verovatnoćom za ED bili su starosna dob, zdravstveni i psihološki problemi, neredovni seksualni odnosi i nezadovoljstvo u partnerskoj vezi.
Skloniji erektilnoj disfunkciji su bili i muškarci koji seks, po sopstvenom priznanju, ne smatraju toliko značajnim. Ipak, uočljiv je bio veći uticaj još jednog faktora, a to je učestalost masturbiranja.
Profesor Rouland je tom prilikom naznačio i važnost metodologije istraživanja u odnosu na ranije studije. Uprkos tome, ne poriče i da ovo istraživanje otkriva izvesne manjkavosti – a to je, pre svega, način sprovođenja ankete, Naime, u onlajn upitnicima u kojima se učesnici mahom samostalno izjašnjavaju, veća je mogućnost da u njihovim odgovorima izostaje objektivna procena.
Ispitivači se slažu i da bi njihove rezultate trebalo da upotpune buduća istraživanja. Osim toga, često gledanje pornografije i masturbacija i dalje predstavljaju izvestan faktor rizika kod određene grupe muškaraca – pre svega, mlađih ili onih koji još nemaju bogato seksualno iskustvo. Zato je, smatra profesor Rouland, ove faktore potrebno dodatno proceniti, jer bi mogli biti važni i prilikom određenih vrsta tretmana ED kao što su psihoterapija ili seksualna terapija.