Za ogroman broj muškaraca, orgazam je sinonim za jedan od najboljih osećaja na svetu. Ako bi im se dala sloboda da opišu nešto što se zove „postorgazmički sindrom“, prve asocijacije verovatno bi bile euforija i blaženstvo. Međutim, manji broj muškaraca se susreće i sa neobičnijim posledicama seksualnog vrhunca. One mogu početi simptomima nalik gripu (malaksalost, povišena temperatura, bolovi u mišićima, zapušen nos) i da ih u narednih nekoliko dana prikuju za krevet.
Još neprijatnije je što se ovi simptomi javljaju nakon svake ejakulacije. Muškarci bi ih, sasvim logično, pripisali prehladi ili virozi, ali je zapravo reč o, u pravom smislu – postorgazmičkom sindromu.
Ova pojava je detaljno opisana tek 2002. godine. Holandski istraživač Marsel Valdinger primetio je dva karakteristična slučaja: dvojica muškaraca su na vrlo sličan način „reagovala“ na ejakulaciju. Bilo da su masturbirali ili imali seksualni odnos, ubrzo nakon orgazma su počinjali da pate od groznice.
Tokom narednih nekoliko dana, opisivali su i simptome poput vrtoglavice, moždane magle i teškoće sa koncentracijom. Nakon što je Valdinger sa kolegom Dejvom Švajcerom objavio detaljan medicinski izveštaj, počeo je da se povećava i broj muškaraca koji su prijavljivali slična iskustva.
Taj broj je do danas ostao relativno mali – širom sveta je opisano svega stotinak slučajeva postorgazmičkog sindroma (eng. Post Orgasmic Illness Syndrome, ili POIS). Zbog tako malog broja dijagnostikovanih, ali i činjenice da je reč o „mladoj“ bolesti, još uvek nedostaju i opširnije studije o POIS-u.
Zbog čega nastaje POIS i kako se (još) prepoznaje?
Iako podataka ima malo, medicinski stručnjaci su naveli nekoliko hipoteza:
1. Autoimuna reakcija na spermu. U pojedinim studijama, muškarci su imali pozitivan alergijski test na sopstvenu spermu, što je učvrstilo jednu od najpoznatijih teorija o uzroku POIS-a – da imuni sistem reaguje na proteine iz semene tečnosti i pogrešno ih prepoznaje kao pretnju.
2. Zapaljenski odgovor organizma. Po mišljenju nekih istraživača, POIS je posledica pojačane inflamatorne reakcije koja se događa nakon ejakulacije. Ovo bi objasnilo simptome koji se inače javljaju tokom upalnih procesa: bolovi u mišićima, groznica i umor.
3. Neurohemijski poremećaj. Još jedna teorija sugeriše da problem nastaje usled poremećaja rada pojedinih neurotransmitera. To se prvenstveno odnosi na dopamin i oksitocin, što bi moglo da utiče na pojavu kognitivnih i psiholoških teškoća.
4. Hormonski faktori. Iako za ovu teoriju postoji najmanje dokaza, kod nekih muškaraca bi mogla da bude posredi i neuobičajena hormonska reakcija.
Osim simptoma nalik groznici, stručnjaci su vremenom uspeli da identifikuju još nekolicinu pokazatelja POIS-a. Na primer, fizičke senzacije mogu da uključuju znojenje, svrab oko očiju i bol u genitalnoj regiji. S druge strane, neki muškarci mogu da iskuse i kognitivne i psihološke simptome, poput depresivnosti, nervoze i anksioznosti, ali i poteškoća u govoru ili usporeni tok misli.
Još jedan razlog zbog kojeg se POIS može nazvati „nezgodnim“, jeste i nemogućnost da se on dijagnostikuje standardnim laboratorijskim testovima. Budući da su simptomi dovoljno nespecifični, ne postoje parametri koji bi ukazali da je konkretno reč o postorgazmičkom sindromu.
Ovo, pak, utiče i na mišljenje stručnjaka da je POIS izuzetno redak. Do sada se pokazalo da je rasprostranjenost veoma mala (jedna ili dve osobe na milion stanovnika), ali postoji mogućnost i da je POIS potcenjen – mnogi muškarci ne bi povezali simptome sa ejakulacijom, a čak i lekari i urolozi još uvek nemaju dovoljno informacija o sindromu.
Stoga, da bi se postavila dijagnoza, potrebno je da se podudara nekoliko faktora:
- simptomi koji se redovno javljaju neposredno nakon ejakulacije (nekoliko minuta ili nekoliko sati)
- približno trajanje simptoma (najkraće 2 do 3 dana, a najduže 5 do 7 dana)
- dosledno ponavljanje simptoma posle svake ejakulacije
- isključivanje drugih bolesti
Ono što dodatno otežava postavljanje dijagnoze (a samim tim i lečenje), jeste činjenica da POIS nije zvanično priznata bolest. Terapija se za sada svodi na individualni i eksperimentalni pristup, koji može da uključuje nekoliko grupa lekova: antihistaminike, lekove protiv upale, benzodijazepine i antidepresive. Kao jedna od metoda se pominje i hiposenzitizacija – postupak u kome se organizam izlaže malim količinama sperme, kako bi se imunitet navikao na njeno prisustvo i smanjio upalnu reakciju.
Ovaj vid lečenja, iako se smatra prvim izborom kod POIS, čak je i u savremenim uslovima dugotrajan i skup. No, ukoliko interesovanje medicinskih stručnjaka nastavi da raste, buduća istraživanja bi mogla da ponude odgovore na pitanja koja trenutno zbunjuju lekare – a time bi se otvorio i put za pristupačnost terapije u praksi.