U želji da zaobiđu konvencionalne tretmane erektilne disfunkcije, deo muškaraca se okreće rešenjima koja obećavaju minimalne ili gotovo nikakve posledice po zdravlje. Takve metode se po pravilu nazivaju „alternativnim“, a prve asocijacije su nam „homeopatija“, „holističko lečenje“, kao i niz tehnika i sredstava poput akupunkture, masaže, suplemenata na prirodnoj bazi, dijetetskih preparata… Rešenja poput ovih ponekad predstavljaju i poslednju liniju odbrane, pogotovo u slučajevima kada se čini da „ništa drugo ne pomaže“.
S druge strane, stručnjaci su na pomen alternativnih tretmana sa pravom skeptični. Osim što se upozorava na njihovu upitnu delotvornost, ne treba zaboraviti ni na nedostatak istraživanja koja bi sa sigurnošću procenila njihovu bezbednost – kako po zdrave osobe, tako i one koje već imaju određene zdravstvene probleme. U svemu tome, štetne posledice osećaju upravo ljudi koji – mada iz najbolje namere – pribegavaju najrazličitijim nekonvencionalnim rešenjima.
Taj problem nije zaobišao ni muškarce koji pate od ED. Štaviše, stigma koja ih prati se često krije iza njihove odluke da zaobiđu lekarsku ordinaciju. Budući da rizici alternativnih tretmana takođe mogu biti brojni, evo nekoliko razloga zbog kojih je konsultacija sa lekarom apsolutno neophodna:
- Neželjeni efekti i alergijske reakcije. Bez obzira na (navodno) prirodne sastojke, suplementi i dodaci ishrani takođe mogu da izazovu niz nuspojava. Posebno je zabrinjavajuće što kupovina prirodnih lekova često predstavlja „mačku u džaku“: počev od neregistrovanih preparata, do onih čiji sastojci nisu navedeni na deklaraciji.
- Nepotpuna ili neadekvatna procena osnovnog uzroka ED. Muškarci koji se okreću isključivo alternativnim metodama, često propuštaju prvi i najvažniji korak u lečenju – ispravnu dijagnozu. ED je stanje iza koga mogu stajati ozbiljni zdravstveni problemi, a ukoliko se oni ne identifikuju, povećava se i rizik za dodatne komplikacije.
- Nedovoljna regulacija ili njen potpuni izostanak. Lekovi i preparati koji se reklamiraju kao „alternativni“ ili „homeopatski“ često su upitnog kvaliteta – osim što mogu sadržati neproverene i štetne sastojke, njihova proizvodnja i promet često zaobilaze neophodnu regulativu.
- Interakcija sa drugim lekovima. I dalje je široko rasprostranjena zabluda da su prirodni lekovi bezbedni upravo zato što su prirodni. Međutim, čak i (navodno) bezopasni biljni preparati dolaze u interakciju sa terapijom propisanom od strane lekara. Kao posledica toga, može doći do smanjenja efikasnosti postojeće terapije ili do pojave neželjenih efekata.
- Rizik od povreda. Metode poput masaže i akupunkture takođe nose rizike koje je lako prevideti, a to se odnosi na situacije kada ih izvode osobe koje nemaju potrebne kvalifikacije i sertifikate. Nestručnost skupo košta, ali veliki problem predstavljaju i „stručnjaci“ koji se alternativnom medicinom bave mimo zakona.
- Izostanak efikasnosti. U velikom broju slučajeva, alternativni preparati i supstance nisu u dovoljnoj meri proučene, što znači da nedostaju klinički dokazi o njihovoj delotvornosti. Samim tim, upitne su i tvrdnje proizvođača da je reč o „uspešnim“ i „bezbednim“ lekovima, pogotovo kada iza toga stoji agresivno i prenaglašeno reklamiranje.
- Psihološki efekat. Iako nisu vidljive na prvi pogled, posledice pribegavanja alternativnim metodama odražavaju se i na psihu. Kada se „lečenje“ pokaže kao neuspešno, ili se osoba suoči sa dodatnim zdravstvenim komplikacijama, neminovno je da će ispaštati i njeno psihičko zdravlje. U isto vreme, frustracija, depresivnost ili anksioznost samo će dodatno pogoršati postojeće probleme sa seksualnom funkcijom. Upravo iz tih razloga, odluci o alternativnim tretmanima bi neizostavno trebalo da prethodi konsultacija sa medicinskim stručnjakom. To je ujedno i najsigurniji način da se preduprede mogući rizici, te da se razmotre bezbedne i adekvatne opcije lečenja – bilo da je reč o konvencionalnim ili „alternativnim“ metodama.