Iako se o tome ne sluša i ne čita često, postoji mišljenje da masturbacija može da pređe u zavisnost. S te strane, lako ju je staviti u isti koš sa gledanjem pornografije: obe aktivnosti donose zadovoljstvo, pa je logično da sa tim zadovoljstvu može i da se pretera.
Ovo je samo jedna od upitnih tvrdnji kakve se često vezuju za, u osnovi, normalno seksualno ponašanje. Masturbacija je nešto što smatramo delom intime i privatnosti, pa zato ne čudi što se oko nje ispredaju najrazličitiji mitovi. Međutim, zavisnost od masturbiranja zapravo ne spada u kategoriju mita – iako jeste prilično retka, moguće je da počne da utiče i na ostale segmente života.
S druge strane, „pravi“ mitovi o masturbaciji pokrivaju čitav spektar: od pseudo-naučnih do potpuno apsurdnih. Ponekad nije lako razlikovati istinu i fikciju, ali poneke od ovih zabluda i dalje uporno opstaju.
1. Penis može da se „smanji“ od masturbiranja. Ovaj mit je potekao iz (pogrešne) pretpostavke da nivo testosterona opada nakon ejakulacije. Kao posledica toga, previše masturbiranja ima negativne posledice na veličinu penisa.
Ipak, testosteron sa ovim nema nikakve veze. Da je pretpostavka zaista tačna, penis bi se vremenom smanjivao i u slučaju čestog upuštanja u seksualne odnose. Na veličinu primarno utiče genetika, a koliko će penis „porasti“ u erekciji delom zavisi od životnog stila i psihofizičkog stanja.
2. Masturbiranje uzrojuje ćelavost. Za ovu tvrdnju se dugo verovalo da je naučno utemeljena. Prema jednom objašnjenju, u spermi se oslobađa protein koji podstiče rast folikula dlake, što znači da često masturbiranje onemogućava folikulima da iskoriste taj protein. Drugo objašnjenje vezano je za dihidrotestosteron (DHT) – androgeni hormon sličan testosteronu, čiji nivo se povećava nakon ejakulacije. DHT se smatra odgovornim za mušku ćelavost, pa je i masturbacija samim tim označena kao jedan od uzroka.
Međutim, nijedna od ove dve teorije nije tačna. Nivo testosterona (a sa njim i DHT-a) je nakon masturbiranja u blagom padu, dok je količina proteina koji se „izgubi“ ejakulacijom krajnje zanemarljiva.
3. Masturbiranje izaziva neplodnost. Nije najjasnije zbog čega se raširio ovaj mit – možda zbog uverenja da masturbiranje „troši“ rezerve sperme, ili da muškarci koji ga upražnjavaju imaju niži libido. Kako god bilo, naučna utemeljenost ove tvrdnje, kratko i jasno – ne postoji. Za proizvodnju sperme su primarno odgovorni testisi, a njena količina se nakon ejakulacije relativno brzo obnavlja.
Isto tako, masturbacija nema uticaj ni na zdravlje spermatozoida. Za to su, ipak, odgovorne druge navike – poput pušenja, konzumiranja alkohola i ishrana bogata procesuiranim namirnicama.
4. Osobe koje su u vezi ili braku ne treba da masturbiraju. Pored toga što se često zamišlja kao aktivnost za singl osobe, masturbaciju prati i zabluda da, ukoliko se praktikuje u braku ili vezi, to dokazuje da u partnerskom odnosu nešto „nije kako treba“. Međutim, ovo je potpuno uobičajena (i savršeno zdrava) aktivnost za zauzete – kako za muškarce, tako i za žene.
Masturbacija nije isto što i seks i ne može se shvatiti kao „varanje“. No, ukoliko jedan (ili oba) partnera preferiraju masturbiranje umesto seksa, tada je trenutak da se zapitaju zbog čega je tako.
5. Masturbiranje izaziva erektilnu disfunkciju. Postoji razlog zbog kojeg ova zabluda uporno opstaje – nakon ejakulacije, muškarcima je potrebno neko vreme da ponovo postignu erekciju. Iako je „period oporavka“ neophodan, on na erekciju nema nikakav dugoročan efekat.
Drugačija iskustva mogu imati muškarci koji prečesto konzumiraju pornografski sadržaj. Pornografija u velikom broju slučajeva oblikuje očekivanja koja imamo od seksualnog odnosa, zbog čega muškarci (ali i žene) mogu imati iskrivljena uverenja o seksualnosti – a kao posledica toga, dolazi i do problema u intimnoj sferi.
6. Masturbiranje dovodi do slepila. Ovo je jedan od najrasprostranjenijih, a verovatno i najstarijih mitova o masturbaciji. Bilo bi razumno pretpostaviti da je imao izvestan legitimitet u davnijim vremenima, kada se masturbacija smatrala nemoralnom i „prljavom“. Mogla je da služi i kao argument da se dečaci u adolescenciji odvrate od istraživanja svog tela, ali danas je sasvim jasno da je ova teorija potpuno netačna.
7. Od masturbiranja se „dobijaju“ dlakavi dlanovi. Iako poreklo ovog mita nije poznato, on je, kao i prethodni, bio vrlo popularan u prošlosti. Moguće je da je služio kao upozorenje protiv masturbacije, budući da bi dlakavi dlanovi bili očigledan dokaz da neko praktikuje ovu „nemoralnu privatnu naviku“.
Po drugoj interpretaciji, dlake na mestima gde inače ne bi trebalo da ih bude, asociraju na ponašanja koja se povezuju sa životinjskim. No, uprkos (neuspešnim) taktikama zastrašivanja, mogućnost za ovako nešto je nepostojeća – jedna od bioloških odlika ljudi je upravo odsustvo folikula dlaka u dlanovima.